 Ваша екселенцијо, нешто више од годину дана амбасадор сте своје земље у Србији. Живите у Београду, али често путујете у Шведску. На наше велико задовољство, нашом компанијом – Јатом. Колико сте задовољни услугом коју пружа наша компанија, пре свега у авиону?
– Да, често путујем у Шведску, такорећи једном месечно. Увек летим за Копенхаген, јер се моја кућа налази управо на другој страни моста који повезује Данску и Шведску. У делу Европе у ком живимо, изгледа да је идеја о границама сасвим изгубила на значају. Шведска и Данска су некад биле заклети непријатељи, и љуто војевале. Сада је подручје око Копенхагена и Малмеа један јединствен регион. Људи живе на једној страни обале – у Оресунду – а раде на другој.
Заиста уживам да тамо летим Јатом. Јат је једна од малобројних авиокомпанија на свету са којом човек још увек путује, а не бива само транспортован.
Јат је мала али врло добра компанија са људским лицем. Путујући њоме, увек се осећате уважаваним од кабинског и земаљског особља. Наравно, често путујем, тако да већ почињем да препознајем летачко особље као и људе на чек-ин шалтерима. Позиван сам и на Јатове пријеме. И то нешто говори.
У Шведској живи и ради велика српска дијаспора. Једном приликом сте истакли да је и то један од мостова сарадње двеју држава. Како видите улогу Јата у учвршћивању тих односа?
 – Зна се да у Шведској има око стотину хиљада људи, који у проширеној дефиницији себе називају и Србима и Швеђанима. Они с једне стране имају чврсто упориште у српској култури а с друге у Шведској култури. Моја омиљена анегдота је она када сам био у церемонијалној посети код шведског Краља Карла Густава пре одласка за Београд (летећи, наравно, Јатом). Један од стражара палате ме је поздравио на српском, била је то једна млада и врло слатка девојка. Зар то није сјајно? Краља Шведске чува неко ко је истовремено и Србин и Швеђанин?
Корени те дијаспоре су двојаки. Они који су пошли у потрагу за послом шездесетих година прошлог века и избеглице због ратова деведесетих година прошлог века – и они су се врло добро интегрисали у шведско друштво.
Добро би било само кад би српска дијаспора била мало отворенија, и више се експонирала. Желео бих догодине да организујем велики фестивал српске културе у Стокхолму!
А Јат је кључ како да дијаспора одржи свој двојаки идентитет – редовним путовањем овамо и натраг. Није ни чудо што Јат има директне летове више пута седмично ка три нордијска града: Стокхолму, Гетеборгу и Копенхагену!
Желите ли да чујете још једну анегдоту? Једном сам срео једну изузетно лепу младу даму у авиону. Чувши да говори српски, обратио сам јој се на енглеском. (У то време српски језик ми није баш био добар као сада.) Она ми је одговорила отегнутим говором каквим се служе на крајњем југу Шведске, са типичним скене нагласком који и сам имам. Она је била фото–модел; провела је неко време са својим рођацима у Крагујевцу и враћала се кући у Малме.
 Када сте рекли да је за Вас, као амбасадора у Србији, приоритет да се бавите оним што се обично назива "интерфејсом" између двеју земаља, на шта сте конкретно мислили?
– Интерфејс између Србије и Шведске је заправо огроман. Он се огледа у томе како Шведска амбасада функционише у Београду. Имамо једну трговинску службу, један војни одељак, једно одељење за миграцију, једно за страну помоћ, и два нордијска полицајца који уско сарађују са српском полицијом. Мој следећи лет Јатом биће за Стокхолм почетком децембра да пронађем аташеа за културу. То је ново место у амбасади.
Да, култура је заиста забавна. Врло сам поносан што сам био у могућности да помогнемо Народном позоришту на путовању за Штокхолм (узгред, Јат је био један од спонзора) са Видом Огњеновић и са величанственом представом "Краљ Едип" у нашем престижном Драматенском театру шестог јуна, на наш национални празник.
Мој следећи велики пројекат биће да доведем у Београд познату Шведску изложбу The Children’s Train – на српском је ми зовемо И МИ СМО ТУ. То је изложба помоћних стредстава за хендикепирану децу. Та се изложба управо завршила са Параолимпијским играма у Кини. Прошла је цели свет, укључујући девет земаља Европе, и биће у Центру Сава од 13. до 17. децембра. Отвориће је престолонаследница Шведске, Њено краљевско височанство Викторија. Овим желимо да покажемо да бити хендикепиран није стигма нити срамота. Са правим помагалима може се квалитетно живети. Приказаћемо неких стотину предмета и истовремено организовати седам семинара са циљем промене односа према хендикепиранима.
Успут, погодите која је авиокомпанија спонзор овог пројекта и са којом ће долетети бројно особље везано за изложбу?
 Ви, лично, веома сте ангажовани од доласка на место амбасадора. У време када Шведска смањује број партнера којима пружа помоћ, Србија је остала на том списку. Домаћи медији су цитирали вашу изјаву да је "тај избор стратешке природе јер Шведска жели да подржи Србију на путу ка Европској унији". Какви су изгледи, по вашем мишљењу, да сви заједно успемо у тим настојањима?
– Тачно је да је Шведска одлучила да смањи са око седамдесет на нешто преко тридесет број земаља са којима сарађује у смислу пружања помоћи. Тачно је и то да смо одлучили да продужимо нашу сарадњу са Србијом вредну отприлике петнаест милиона евра на годишњем нивоу. Заправо, ми смо трећи највећи донатор. То јесте стратешки избор. На ширем плану разлог је подршка интеграцији Србије у Европску унију. Надамо се консолидацији те перспективе за време нашег председавања Европској унији у другој половини 2009 године.
Али, дозволите ми да кажем две ствари о европској перспективи Србије. Прво, ово је нешто о чему треба да одлучи народ у Србији. У том погледу подршка Шведске је јасна – желимо да видимо Србију као поносног и утицајног члана Уније – али на крају крајева, Србија треба да изабере своју судбину.
Друго, чланство само по себи није то које ће донети добробит, него начин којим се придружује Унији јер он је тај који утиче на модернизацију Србије уздижући Србију на европске стандарде – без обзира на то да ли се они тичу правне државе или еколошке заштите... Перспектива чланства активира тај процес модернизације, а то је процес без кога се у сваком случају не може.
Напокон, нико и не сумња у снажну приврженост људи у Србији и њене садашње владе у Европској унији. Када ће се то догодити? Па, сваки пут када сам покушао то да предвидим био сам критикован, или због претераног оптимизма или због претераног песимизма. Дозволите ми овог пута само још да кажем да сам уверен да ће Србија постати чланом Европске уније у догледно време. Ипак, то ће потрајати још неколико година. Али, те су године важне. Током тих година, Србија ће спровести потребне реформе и на тај начин створити себи бољу будућност. Укратко, моја прогноза за Србију у погледу Европске уније врло је добра.
Најавили сте и долазак H&M-а и IKEA-е у Србију. Какви су изгледи данас, имајући у виду светску економску кризу, за долазак ових компанија?
У Србији су заступљене скоро све главне шведске компаније, Ериксон, Волво, Гамбро, итд. Оне су остале, за разлику од неких других, и током периода ратова и санкција. То ће рећи, оне су снажно веровале у солидну перспективу Србије на дуг рок.
IKEA и H&М нису овде присутне. До сада, додао бих. Свако ко прати српске медије закључиће да IKEA озбиљно размишља да овде успостави своје присуство. И то ако и онда кад буду сматрали да има услова за то.
Икеин концепт да гради шопинг центре на местима на којима друге међународне фирме могу да успоставе своје пословне операције. Тако да, када IKEA буде дошла, сигуран сам да ће и H&М доћи за њом.
Ја сам оптимиста. Видећемо ми велику плаво-жуту заставу и Икеин лого и у Србији! | 
