|
У земљи самбе и фудбала, Нова година пада на сам почетак календарског лета и тако на најбољи могући начин отвара сезону годишњих одмора, школских распуста и бројних свечаности који трају све до карневала. У већини бразилских градова одржавају се културно-забавне манифестације праћене музичким програмом и поноћним ватрометом али је највећа, најпознатија и по многима најбоља прослава у Рио де Жанеиру. На Копакабани, чувеној плажи "Чудесног града" сваки пут се окупи и до два и по милиона људи који се уз фантастичан визуелни и музички спектакл забављају све до јутарњих часова. Зато не чуди податак да се дочек у Рију високо котира на ранг- листи светских новогодишњих дестинација, стојећи раме уз раме са Њујорком, Сиднејом и Паризом.
 Интересантно је поменути да се у Бразилу користе два назива за Нову годину. Иако на португалском, којим се овде иначе говори, постоји сасвим адекватан термин "Ано ново", у свакодневном говору се много чешће употребљава француска реч "Réveillon" што у преводу значи буђење. Често се каже да новогодишњу ноћ у Бразилу карактеришу француски назив, италијански специјалитети и забава у најбољем бразилском стилу, са ватрометом, породичним окупљањима и ритуалним обредима следбеника бројних секти афричког порекла. Наиме, у Бразилу живи велики број потомака италијанских исељеника па то објашњава наклоност према италијанској кухињи, док већина становништва има мањи или већи проценат афричке крви, што је последица изузетно великог мешања између потомака некадашњих колонизатора и робова. Следбеници кандомблеа, умбанде и ате верују да приношење дарова анђелима чуварима последњег дана календарске године обезбеђује срећу и просперитет у наступајућој. Главни ритуали изводе се на плажама и намењени су првенствено Јеманжи, богињи мора. Она је спој афричког женског божанства и Богородице, а уједно је и незванична заштитница Рио де Жанеира. Заправо, прослава Нове године у Рију почиње управо овим обредима који крећу већ од поднева 31. децембра. На плажама се окупљају верници обучени у бело који око импровизованих олтара у песку пале свеће и певају обредне песме. Јеманжи се приносе дарови у виду цвећа, пића, накита и слаткиша како би заузврат обезбедила успешну наступајућу годину. Како у Бразилу има око тридесет милиона поштоваоца Јеманже, до вечери је Копакабана готово прекривена цвећем, олтарима и хиљадама запаљених свећа.
У поноћ, када се казаљке поклопе, почиње велики ватромет. Уз честитке и пољупце, сви улазе у океан како би прескочили седам узастопних таласа ради остварења седам жеља. Многи у воду пуштају мале барке натоварене цвећем и свећама, а опет у част Јеманжи. Верује се да ће ако барка отплови према пучини све жеље бити услишене. Прослава се наставља општим весељем уз игру, песму и музику у којем учествују сви, без обзира на социјални статус, старост или боју коже.
 Сваке године градске власти Рија улажу велика средства и напоре како би програм по лепоти визуелних ефеката, озвучењу и безбедности надмашио онај лањски. Ове године планирано је да ватромет траје пуних16 минута. Са осам сплавова распоређених дуж читаве Копакабане биће испаљене 24 тоне светлећих ракета са преко сто ефеката у 3Д техници којима ће симболично бити представљени љубав, напредак и мир. Следи шоу са познатим звездама које ће свирати популарну домаћу музику, самбу и боса нову. Овогодишњи циљ је озвучење читаве плаже како би свих два и по милиона људи подједнако добро могли да уживају у концерту. У ту сврху дуж целе Копакабане биће постављена 32 стуба са звучницима величине између 10 и 12 метара. О безбедности ће бринути 2.500 припадника полиције, који ће осим са земље ситуацију на плажи пратити и са 17 осматрачница.
Процењује се да ће ове године око 600 хиљада домаћих и иностраних туриста присуствовати спектакуларном дочеку на Копакабани и да ће приход града од туризма достићи чак пола милијарде америчких долара. За ову прилику већина хотела букирана је већ месецима унапред и права је срећа наћи слободно место.
Још једна незаобилазна новогодишња атракција Рија је плутајућа вештачка јелка која се сваког децембра поставља на лагуни у најелитнијем делу града. Када је 1996. први пут монтирана имала је свега 48 m. Из године у годину њена висина расте, тако да је прошле године износила читавих 85 m. Због маштовитости декорације и грандиозности ушла је у Гинисову књигу рекорда.
 Веома занимљиву и необичну новогодишњу традицију има Сао Паоло, најзначајнији економски и привредни центар Бразила. У овом двадесетомилионском граду, сваког 31. децембра одржава се трка светог Силвестра, најпрестижнија и најмасовнија трка Јужне Америке. Поред атлетичара светског ранга у њој учествује и огроман број аматера од којих су многи обучени у најневероватније костиме. Прошлогодишња трка, 83. по реду, окупила је до сада највећи број учесника, нешто преко 20.000, који су по пакленој врућини протрчали централним делом града. Управо због чињенице да се жива у термометру најчешће пење и до 40. подеока, ова трка иако свега 15 km дуга никако се не може назвати лаком. Обавезно треба рећи да је наша најбоља атлетичарка Оливера Јефтић већ два пута била победница Светог Силвестра и то 1998. и 2005. године.
После трке се на истом месту организује масовни дочек Нове године са концертом и ватрометом. Процењује се да се сваке године у авенији Паулиста окупи преко два милиона људи да би присуствовало овом спектаклу. Тиме се дочек у Сао Паолу сврстава међу десет најмасовнијих у целом свету.
У Бразилу постоје многобројни обичаји и веровања везани за прославу Нове године. Осим већ наведених, успешну наступајућу годину сигурно обезбеђује скок десном ногом унапред као и бацање предмета преко рамена како би се елиминисало све ружно што се дешавало у претходној години. Ко жели новац, никако не сме да у Нову уђе са празним новчаником, а коме је битна срећа у љубави обавезно треба прво да честита особи супротног пола као и да обуче нови доњи веш. За одећу у којој ће се ући у наредну годину везана је читава симболика боја. Традиционална бела означава мир и светлост, плава боја доноси благост и спокојство, жута богатство, црвена страст, ружичаста љубав, зелена наду и самопотврђивање, а љубичаста уравнотеженост емоција.
 Још један куриозитет је везан за прославу Нове године у Бразилу. Наиме, то је једина екваторијална земља која због своје величине користи летње рачунање времена. Све остале државе које пресеца полутар немају ову потребу јер је кретање сунца углавном униформно током читаве године. Због тога се јављају честе полемике и недоумице око тачног тренутка наступања Нове године. Они најдомишљатији за сваки случај славе два пута, у поноћ и у један сат изјутра, како би са сигурношћу обезбедили испуњење свих својих жеља.
На крају, да ли изабрати журку на врелом песку Копакабане, уз шампањац и пар егзотичних лепотица, или победоносно утрчати у предстојећу годину, ствар је само личног афинитета појединца. Оно што је загарантовано јесте незабораван провод, јер весели Бразилци заиста знају како се слави. И зато, "Фелиз Ано ново" – и нека забава почне! | 
