 |
Јосиф Панчић, славни природњак, написао је: "Копаоник је прекрасан крај Србије у коме сам увек имао штогод да видим и чему да се дивим, кога никада нисам остављао, а да нисам пожелео опет да се вратим." Заљубљен у ово "гнездо облака", маштао је да му управо он буде вечна кућа. Жеља му се испунила и зараван на којој се налазе посмртни остаци великог научника, а која подсећа на огромну шкољку, зове се Панчићев врх. Са небеских висина од 2.000 метара и двеста сунчаних дана годишње, поглед може да допре до Фрушке горе и Карпата. Главне црте рељефа створене су пре седамдесет милиона година. Омеђен долинама Ибра, Јошанице, Расине, Горње Топлице и Лаба, горостас на којем је сваки од прохујалих векова оставио понеки траг, зрачи лепотом неуништивог трајања. У близини овог "спавача на дуги", рађали су се бастиони српске средњовековне државе из доба Немањића, Лазаревића и Бранковића, сударале су се вере, војске, обичаји, мешали култура и архитектура, примали разноврсни утицаји, византијски а потом турски. Појасом духовности окружена је ова снежна планина. Немањина бела Студеница саграђена 1190. над истоименом реком, ризница Милутинове црквице названа Краљева, Жича Стефана Првовенчаног подигнута 1215. године као прва столица архиепископа Саве, Сопоћани са најлепшим фрескама, Звечан на уласку у Ибарску клисуру, тврђава Маглич.
|
|
|
Национални парк Копаоник и под снегом одише лепотом биљног и животињског света. Од подножја до врха планине смењују се различити типови вегетације: храст, буква, јела, смрча. Разнолики пејзаж нуди мноштво маштовитих рекреативних садржаја. Кањон Самоковке, водопад у Козници, романтични Кадијевац, орлова Кукавица, представљају рај за планинаре.
|
|
|
Један од најлепших планинских масива Србије, Копаоник, заузима импресивну површину од 2756 км2. Дуг је 82,5 км, а највећа ширина му износи 63 км. На висинама од 1.650 до 1.800 метара сама природа подарила је овом бисеру недирнуте лепоте идеалне терене за скијање. Са врха обасјаног сунцем види се сплет жичара које бешумно клизе изнад врхова снежно окићених јела. Спектакуларни скијашки терени Карамана, Јелака, Дубоке, прекривени су морем снега који рано напада и дуго остаје. Овде га има и када се Алпи зазелене. Скијашки терени регистровани су 1981. године од Светске скијашке федерације и Копаоник од тада има статус интернационалног ски-центра као национални парк са свим условима за процват не само зимског и летњег већ и здравственог туризма. Копаоник подједнако воле и храбри млади авантуристи али и мирни породични људи. Скијаше чека 57 километара стаза белог тепиха (три такмичарске ФИС стазе), 20 километара нордијских пруга и систем од 21 жичаре с капацитетом од 19.000 скијаша на сат. Оваквим могућностима скијашки центар Копаоник може да задовољи све категорије смучара. На осветљеној стази "Мало језеро" слалом је могућ и ноћу, а страствени заљубљеници овог атрактивног спор | 
