Могло би се рећи да је за свој 58. рођендан (на свет је дошао 11. маја 1949. године у Београду) добио најобимнији поклон – 15. маја ове године постао је министар у Влади Републике Србије. Предложио га је председник Србије Борис Тадић, мада није члан Демократске странке.
Тако је овај успешан и веома популаран глумац на путу да своју глумачку каријеру крунише још једним значајним послом који већ показује прве резултате.
Мање је познато из биографије јунака неколико стотина представа, десетине филмова и телевизијских серија и легендарног Тихог из најдуговечније српске серије "Отписани", да је имао шест месеци кад су му оца, високог официра ЈНА, одвели у затвор. Мајка је остала да брине о њему и његовом три године старијем брату. Лако је претпоставити да је Вукота Брајовић "страдао по и-беу", како се онда говорило, што ће рећи да је згрешио на основу злогласне Резолуције Информбироа која је означила крај прекида односа са тадашњим СССР-ом. Воја је одрастао у Ваљеву и тамо га и данас зову Војкан. Каже да му је најтеже када тамо гостује:
"Увек највећу трему имам кад гостујем у Ваљеву. Ни мојим тамошњим друговима није свеједно. Ја не бих да њих изневерим, а они стрепе да ја нешто не оманем."
|
Свог сина првенца назвао је по оцу, Вукота, из истог брака има и кћер Искру, а из другог брака с глумицом Милицом Михајловић има петогодишњег сина Рељу.
Мислио је да ће студирати вајарство, јер је то била његова прва уметничка љубав, а уписао је глуму код професора Предрага Бајчетића, да би дипломирао код професорке Огњенке Милићевић. Као млад и изразито леп, играо је у најдуговечнијој представи свог Југословенског драмског позоришта, "Буба у уху", и од тада до данас не престаје да игра. Редитељу Дејану Мијачу захвалан је што је у преломном тренутку за каријеру овог глумца умео да му да улогу којом је поништио глумчеву лепоту да би овај постао карактер, и надаље суверени владар у ЈДП. За своје глумачке подвиге добио је све најзначајније награде – од Стеријине, награде "Љубиша Јовановић", Октобарске награде Београда, "Ћурана" на Данима комедије у Јагодини... |
Војислав Брајовић |
Шта сте, као министар културе, најпре сагледали као проблем у српској култури. Не мислимо, при том, на минимална средства која су за културу издвојена из буџета, што је културна јавност примила као веома лош потез ове Владе.
– Ја сам већ деценијама ангажован у култури и мислим да сам умео да сагледам свеукупност проблема. Данас ми се чини да је највећи проблем неадекватан систем вредности, да је то несхватање државе о значају науке, просвете и културе, свеједно је како ћете их поређати. Та три сегмента су најважнија за друштвени напредак једног друштва, за повећање цивилизацијског нивоа живљења. Ми смо свест о томе давно почели да губимо и рекао бих да је последњих петнаестак година то чињено намерно, не би ли се лакше манипулисало људима. Свих протеклих година, као глумац, као управник позоришта, као члан разних градских форума културе, увек сам пред собом имао основни циљ – како поставити уметника на право место да би више допринео.
А кад је о буџету реч, мој задатак као члана Владе јесте да колегама министрима утувим: немојте да мислите да ћете том мрвицом више из буџета, ако је не одвојите за културу, спасити државу. Напротив, уништићете целокупну политику Владе ако се не осврнете на оно што је капитал духа, душевна храна.
| 
