Пре педесет година у Београду је основано позориште Атеље 212, смишљено да би играло нову европску авангардну драму, стварало нову естетику и померало границе позоришне уметности. Неке од представа и тумачења ликова из Атељеа 212 ушла су у врх наше позоришне историје и постала део урбане легенде.

Текст: Весна Кнежевић Балетић
Фотографије: власништво Атељеа 212

Београдско позориште Атеље 212 прославило је 12. новембра 2006. пола века постојања. Целодневно славље почело је програмом "Сећања - све што сте одувек хтели да сазнате о Атељеу, а нисте смели да питате", у којем су глумци, редитељи и други уважени гости од раног јутра до касног поподнева причали занимљивости и анегдоте са проба, премијера, гостовања...

За микрофоном су се смењивале најеминентније личности нашег позоришног живота. Увече је изведена представа "Премлади за педесете", у режији Алисе Стојановић, а у међувремену је промовисана књига "Пут за Аљаску" Боре Ћосића у издању београдске "Просвете". Програм прославе завршен је 19. и 20. новембра извођењем комада Дарка Лукића "Tesla Electric Company", у режији Томажа Пандура и копродукцији Pandur Theaters и Ulysses Theatre. Биће запамћено да је на прослави омиљеног београдског позоришта учествовало на стотине најугледнијих личности позоришне, културне и јавне сцене Србије и бивших југословенских република. Атеље 212 урадио је данас оно због чега је пре педесет година и основан - у име уметности и културе превазишао је географске, политичке и менталне границе.

Атеље 212 основан је креативном уротом групе позоришних људи, интелектуалаца, књижевника и филмских стваралаца, у тренутку кад се јавила потреба за позориштем нове естетике које ће играти нову авангардну драму која је у то време цветала и имала велики утицај у Европи.

Позориште је званично отворено 12. новембра 1956. године, у малој сали старе "Борбе" где је испред 212 столица премијерно одигран Гетеов "Фауст" у режији Мире Траиловић. Исте године, Атеље 212 био је прво позориште у Источној Европи које је играло "Чекајући Годоа" Самјуела Бекета. Велики успех ове представе омогућио је читавом низу других авангардних драма и аутора да буду постављене у овом, а затим и у другим београдским и југословенским позориштима. На сцени Атељеа 212 играни су, потом, Сартр, Јонеско, Фокнер, Ками, Пинтер, Џојс, Ружевич, Т. С. Елиот, Копит, Жене... Већину ових аутора публика са ових простора први пут је имала прилику да види на сцени. Атеље је откривао и нове домаће писце и играо комаде Александра Поповића, Душана Ковачевића, Милице Новковић, као и Борислава Пекића, Слободана Селенића, Љубодрага Симовића...

Први управник Атељеа 212 био је Радош Новаковић, филмски редитељ и професор на ФДУ, а потоњи Бојан Ступица, редитељ, легенда београдског позоришног живота. Њихова дотадашња заменица, Мира Траиловић дошла је на чело Атељеа 1961. године и ту остала 22 године. За време њене управе, Атеље 212 је постао култно београдско позориште и стекао светску слав�