Пећка патријаршија, комплекс средњовековних сакралних грађевина, смештена надомак Пећи, крај Пећке бистрице, на улазу у Руговску клисуру, један је од најзначајнијих споменика српске прошлости.
Манастирски комплекс Пећке патријаршије чине четири цркве и низ других грађевина саграђених између 13. и 14. века.
|
Ктитори појединих цркава били су знаменити архиепископи Арсеније I, Никодим I и Данило II.
Најстарији објект овог комплекса, црква Светих апостола, саграђена је у првим деценијама 13. века по налогу игумана Арсенија, касније архиепископа српског. Уз северни зид ове цркве подигао је између 1321. и 1324. цркву Светога Димитрија Арсенијев наследник, архиепископ Никодим; нешто касније, њихов следбеник архиепископ Данило II гради уз јужни зид Светих апостола и цркву Богородице Одигитрије са двема капелама, посвећеним светом Јовану Претечи и светом Арсенију Српском. Тридесетих година 14. века, тај исти црквени великодостојник подиже испред овог комплекса припрату с кулом, а уз јужни зид Богородице Одигитрије малу цркву Светога Николе. |
 |
У Пећкој патријаршији вековима се налазило седиште српских архиепископа и патријараха. Од свог постанка, Патријаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнике и одабране уметнике и сви су они у њој остављали сведочанства о свом прегалаштву. Стога је она данас не само старо средиште српске цркве него и место где се чува значајна уметничка заоставштина.
 |
На тридесетом заседању Унесковог комитета за светску баштину, у литванском граду Виљнусу, јула ове године, једногласно је донета одлука да се Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка уврсте на Листу светске културне и природне баштине Унеска.
Тако су се после манастира Дечани, који је на листу Унеска уврштен 2004. године, на листи елитних споменика из целога света нашла и три споменика културе универзалног значаја са Косова и Метохије.
Радови на рестаурацији комплекса храмова у Пећкој патријаршији у 2006. години изведени су као први део реализације пројекта "Заштита и презентација цркава Пећке патријаршије", због потребе за статичком санацијом и заштитом од влаге цркава. |
Радове је подржало Министарство културе Републике Србије и Српска православна црква, а финансирани су средствима Владе Републике Србије.
Пројекат је израђен, према условима Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, у Предузећу АЛБО Инжењеринг из Београда. Аутор пројекта је архитект Марија Јовин, која је обавила и стални пројектантски надзор. Руководилац радова био је архитект Синиша Темерински, сликарско-конзерваторске радове на фасадама водио је сликар Радомир Петровић, а радове на конзервацији живописа Богородичине цркве изводио је сликар Слободан Стојиловић.
|
У току темељитих радова на рестаурацији, на северној фасади Храма св. Димитрија, у бифори зазиданој у 17. веку откривене су две досад непознате фреске из 14. века.
Црква св. Димитрија има свега два прозора, један олтарни на истоку и други на слободном северном зиду.
Пронађена бифора налазила се изнад саркофага патријарха Јефрема. |
 |
Приликом скидања спољњег зида са бифоре пронађене су две фреске на којима су насликана два женска лика:
- Прозор на северној фасади цркве Светог Димитрија, клесан у 14. веку као веома лепа бифора од оникса, у 17. је веку зазидан.
 |
То је учињено да би се са унутрашње стране осликао портрет преминулог патријарха Јефрема, који је сахрањен у каменом саркофагу у цркви. Са спољне стране зазиђивање је изведено веома грубо, крупним ломљеним каменом. Током конзерваторских радова на фасадама цркава, уклоњен је део зида који је затварао прозор и откривене су до тада непознате фреске. На бочним странама прозора указале су се две издужене женске фигуре, које је одмах, због њихове елеганције и очуваности, Марија Јовин назвала Принцезама. Пажљивим разиђивањем прозора и преношењем зидне слике патријарха Јефрема на други, слободни зид у цркви, прозор је потпуно отворен и новооткривене фреске су се показале у пуној својој лепоти, рекао нам је руководилац радова архитект Синиша Темерински. |
А кога представљају осликани женски ликови у зазиданој бифори, господин Темерински каже:
- На источној бочној страни прозора је женска фигура, названа "Принцеза са круном", због раскошне круне и одеће коју носи. Такву одећу је могао да носи неко племенитог рода, можда из владарске породице. На западној бочној страни прозора је фигура "Принцеза са велом", која је такође обучена у раскошну одећу, а на глави има круну прекривену белим велом. Обе фигуре имају исти положај руку, десна рука им је насликана као да треба да прими крст, а лева је дланом окренута упоље. Нема насликаних белих крстова, бисера на одећи, крунама и наушницама, као ни имена уз фигуре, што наводи на помисао да слике нису завршене. Уобичајено је да се у прозорима сликају мученице или светитељке, као у јужном прозору Богородичине цркве у Пећкој патријаршији, али могуће је да се у овом случају ради о историјским личностима из времена цара Душана.
|
