У Хамбургу живи највише немачких милионера, али у њему живи и процентуално највећи број странаца у поређењу с другим немачким градовима. Пред Први светски рат, 1910. године, Хамбург је имао милион становника. Данас у њему живи милион осамсто хиљада људи.
У писаним документима име Слободног и ханзеатског града Хамбурга, првобитно Hammaburg, први пут се помиње у деветом веку, тачније 830. године.
|
Свети Ансгар долази са Севера да христијанизује већ постојећу насеобину на ушћу река Биле и Алстера у Елбу.
Утврђење на том месту сматра се да су још раније подигли војници Карла Великог.
Захваљујући свом специфичном положају град се непрестано ширио и развијао, тако да му је у 12. веку, или тачније 7. маја 1189, на захтев грофа Адолфа од Шауенбурга, Фридрих Барбароса, "по милости Божјој немачки и римски цар", поклонио и гарантовао посебне привилегије у трговини, неплаћање царинских дажбина и пореза на робу коју превозе и увозе, затим територију од две миље унаоколо од градског утврђења, као и слободан риболов на рекама Били и Алстеру. |
 |
Међу другим привилегијама најважнија је била ослобађање грађана од служења војске и забрана проласка војске кроз град. Ова Барбаросина повеља означила је процват трговине и занатства, и она је утемељила средњовековни Хамбург као посебан град-државу, на чијем је челу био сенат и градска скупштина, а грађанином је могао постати свако ко уплати одређени прописани износ у градску касу и ко положи грађанску заклетву. Тај износ није био тако мали, па су многи сиромашнији морали да се насељавају ван градских зидина и да увече напуштају град.
 |
У седамнаестом веку град је већ имао 40.000 становника и његово утврђење је било тако солидно да га је немогуће било освојити.
Град је пришао реформистичкој Лутеровој струји. Док су други немачки градови страдали и били разорени у ужасима Тридесетогодишњег рата, Хамбург је захваљујући својим привилегијама био тога поштеђен. По угледу на Амстердам, основао је своју банку и берзу и богатио се, пре свега трговином. |
Трговина и морепловство традиционално су до данас остале главне привредне гране. Од краја 18. века, када су хамбуршки морепловци стигли у Аргентину, започиње трговина са прекоморским земљама, а Хамбург има своје конзулате и представништва у свим већим лукама света. Осигуравајућа друштва, бродопревозници, бродоградилиште, мануфактуре за производњу опреме за бродове, производња пива, фабрике дувана, текстила, затим прерада сребра и злата, трговина кафом, чајем, егзотичним воћем обележавају слику овог града од 18. века до данас. На Елби као поносни остаци тог времена стоје посебни магацини грађени за прихват робе, тзв. "Speicherstadt" - четвороспратнице од црвене опеке. Данас се они реновирају и претварају у луксузне апартмане и станове.
| Јат Ервејз полеће из Београда за Хамбург, по зимском реду летења, уторком, четвртком и суботом у 10.55. Повратни летови са аеродрома у Хамбургу предвиђени су за 14.20. Већ у 16.25 Јатов авион је на писти Београдског аеродрома. |
| 
