У Хамбургу живи највише немачких милионера, али у њему живи и процентуално највећи број странаца у поређењу с другим немачким градовима. Пред Први светски рат, 1910. године, Хамбург је имао милион становника. Данас у њему живи милион осамсто хиљада људи.
У писаним документима име Слободног и ханзеатског града Хамбурга, првобитно Hammaburg, први пут се помиње у деветом веку, тачније 830. године.
|
Свети Ансгар долази са Севера да христијанизује већ постојећу насеобину на ушћу река Биле и Алстера у Елбу.
Утврђење на том месту сматра се да су још раније подигли војници Карла Великог.
Захваљујући свом специфичном положају град се непрестано ширио и развијао, тако да му је у 12. веку, или тачније 7. маја 1189, на захтев грофа Адолфа од Шауенбурга, Фридрих Барбароса, "по милости Божјој немачки и римски цар", поклонио и гарантовао посебне привилегије у трговини, неплаћање царинских дажбина и пореза на робу коју превозе и увозе, затим територију од две миље унаоколо од градског утврђења, као и слободан риболов на рекама Били и Алстеру. |
 |
Међу другим привилегијама најважнија је била ослобађање грађана од служења војске и забрана проласка војске кроз град. Ова Барбаросина повеља означила је процват трговине и занатства, и она је утемељила средњовековни Хамбург као посебан град-државу, на чијем је челу био сенат и градска скупштина, а грађанином је могао постати свако ко уплати одређени прописани износ у градску касу и ко положи грађанску заклетву. Тај износ није био тако мали, па су многи сиромашнији морали да се насељавају ван градских зидина и да увече напуштају град.
 |
У седамнаестом веку град је већ имао 40.000 становника и његово утврђење је било тако солидно да га је немогуће било освојити.
Град је пришао реформистичкој Лутеровој струји. Док су други немачки градови страдали и били разорени у ужасима Тридесетогодишњег рата, Хамбург је захваљујући својим привилегијама био тога поштеђен. По угледу на Амстердам, основао је своју банку и берзу и богатио се, пре свега трговином. |
Трговина и морепловство традиционално су до данас остале главне привредне гране. Од краја 18. века, када су хамбуршки морепловци стигли у Аргентину, започиње трговина са прекоморским земљама, а Хамбург има своје конзулате и представништва у свим већим лукама света. Осигуравајућа друштва, бродопревозници, бродоградилиште, мануфактуре за производњу опреме за бродове, производња пива, фабрике дувана, текстила, затим прерада сребра и злата, трговина кафом, чајем, егзотичним воћем обележавају слику овог града од 18. века до данас. На Елби као поносни остаци тог времена стоје посебни магацини грађени за прихват робе, тзв. "Speicherstadt" - четвороспратнице од црвене опеке. Данас се они реновирају и претварају у луксузне апартмане и станове.
| Јат Ервејз полеће из Београда за Хамбург, по зимском реду летења, уторком, четвртком и суботом у 10.55. Повратни летови са аеродрома у Хамбургу предвиђени су за 14.20. Већ у 16.25 Јатов авион је на писти Београдског аеродрома. |
Од 1847. године хамбуршки бродопревозници одржавали су такозвану хамбуршко-америчку линију превоза путника и робе на релацији Хамбург-Њујорк. Тако су из хамбуршке луке многи исељеници напустили Европу и населили амерички континент. У луци, у предграђу Федел, за прихват и смештај исељеника био је одређен посебан део, који ће према одлуци градских власти бити реконструисан и претворен у музеј.
Једино брдо у Хамбургу, истовремено и најпознатији део града јесте Сан-Паули.
| На Милернтору, који је још увек делимично очуван, налазила су се градска врата. Она су раздвајала Алтону, која је припадала Данској, од независног и самосталног Хамбурга. Данас је ту у близини стадион истоименог фудбалског клуба. На Сан-Паулију, који се као мрежа малих узаних уличица наднео над луком, налази се и Репербан, свакако најпознатија хамбуршка улица. Некада су ту живели морнари, лучки радници и ужари, који су правили нарочиту ужад за бродове. Данас ту пулсира живот двадесет четири сата на дан, све је отворено и свима доступно, све се продаје и купује: ту су ресторани, ноћни барови, бордели, лепотице ноћи најразличитијих боја, дискотеке, ирски пабови…, све је то нашло овде свој разлог да постоји, и своје место. |
 |
Осим тога ту је и неколико кабареа, затим позориште "Ст. Паули", оперетска позорница "Оперетенхаус" и мјузикл театар "Шмит-Тиволи", као и минијатурни музеј воштаних фигура "Паноптикум".
 |
После обиласка већег броја ноћних локала и шетње Репербаном, што ниједан туриста у Хамбургу не жели да пропусти, ноћни живот се у освит дана сели на Рибљу пијацу - чувени Фишмаркт.
Недељом ујутру овде се окупљају они који су ноћ провели на Репербану, и обичан свет, који је дошао да се снабде свежом рибом за недељну трпезу.
На лицу места може се пробати и рибља чорба, или појести хамбуршка кари-вурст, купити цвеће и попити пиво.
Данас више нема морнара. Некада су они нешто значили, када се путовало паробродима и једрењацима. Све до седамдесетих година било их је пуно на Сент Паулију. |
Тада се један брод истоварао два-три месеца и они су били добро плаћени, а долазили су из свих крајева света. Данас је истовар и утовар бродова компјутеризован.
"Има много лучких градова који завиде Хамбургу на његовом Сент Паулију. Тај Сент Паули називају и рајем за морнаре и поморце. При том се мишљења о том "рају" могу помало и разликовати. Неки ноћни локали су само за нудисте. При том се обиље понуђене робе и обиље интересената међусобно неутралишу. Има мушкараца који овде постану меланхолични. И оних других, којима Сент Паули замењује електричну централу. То је питање укуса", размишља Бернхард Петерсен, писац који је Хамбург изабрао за свој нови завичај.
|
Јат за Хамбург лети од 1972. године. Јуна те године уведен је редовни чартер саобраћај за СР Немачку, тзв. раднички чартер, најпре за Диселдорф, а касније Хамбург и Штутгарт. Те линије, које су практично имале све одлике редовног саобраћаја, одржаване су до пред крај 1991. године, када је Немачка влада увела ембарго за све врсте саобраћаја с тадашњом Југославијом.
Накратко 1996. а потом и од 2000. до 2002. године, Јат је обновио летове за Хамбург, али сада у редовном саобраћају. И док није обављао саобраћај, међутим, у Хамбургу је све време опстајало представништво које је путнике из овог дела северне Немачке усмеравало преко Берлина, и обрнуто. Од 23. новембра 2006. Јат Ервејз је увео редовну линију Београд-Хамбург, три пута недељно (уторком, четвртком и суботом). Преосталим данима и даље је организован превоз путника за Берлин, тако да се може рећи да Јат из овог дела Немачке има дневну понуду за Београд. Истовремено, у сарадњи с компанијом Емирејтс, преко Хамбурга је успостављена најповољнија веза за путнике из Србије за Њујорк. Путнике у Хамбургу специјални аутобуси директно преузимају из авиона Јат Ервејза, а потом превозе до гејта компаније Емирејтс и обрнуто, приликом повратка из Њујорка. На лету између Хамбурга и Њујорка путници могу да комуницирају на српском језику јер их, сем осталог, услужују стјуардесе и стјуарди из Србије који раде за компанију Емирејтс. |
|
Нека од најбољих немачких позоришта налазе се у Хамбургу: да споменемо Талија театар и Дојчес Шаушпилхаус. У Хамбургу су живели и стварали немачки класици Клопшток и Лесинг, Хајне је овде по налогу свога стрица Соломона покушао да заврши трговачку академију, на срећу по књижевност без много успеха.
Другим речима, својим посетиоцима Хамбург нуди како богате културне садржаје, тако и интересантан забавни програм и ноћни живот; дакле, за сваког понешто. |
 | |
