Jat Airways
Резервације Ред летења
Од
До
Повратно путовање
Полазак
Повратак
Флексибилни датуми поласка/повратка  
Одрасли (25-59)
Омладина (12-24)
Сениори (60+)
Деца (2-11)
Инфанти (0-1)
резервиши
Поласци/доласци
Хамбург - метропола Северне Европе

Немци воле да за Хамбург кажу како он за њих представља "врата према свету". Отворен, толерантан, богат, независан ханзеатски град Хамбург не само да је највећа немачка лука, већ и велики трговачки центар, седиште банака и осигурања, али и музеја, позоришта, медијских кућа...

Текст: Снежана Минић
Фотографије: власништво Hamburg Tourist Center

У Хамбургу живи највише немачких милионера, али у њему живи и процентуално највећи број странаца у поређењу с другим немачким градовима. Пред Први светски рат, 1910. године, Хамбург је имао милион становника. Данас у њему живи милион осамсто хиљада људи.

У писаним документима име Слободног и ханзеатског града Хамбурга, првобитно Hammaburg, први пут се помиње у деветом веку, тачније 830. године.

Свети Ансгар долази са Севера да христијанизује већ постојећу насеобину на ушћу река Биле и Алстера у Елбу.

Утврђење на том месту сматра се да су још раније подигли војници Карла Великог.

Захваљујући свом специфичном положају град се непрестано ширио и развијао, тако да му је у 12. веку, или тачније 7. маја 1189, на захтев грофа Адолфа од Шауенбурга, Фридрих Барбароса, "по милости Божјој немачки и римски цар", поклонио и гарантовао посебне привилегије у трговини, неплаћање царинских дажбина и пореза на робу коју превозе и увозе, затим територију од две миље унаоколо од градског утврђења, као и слободан риболов на рекама Били и Алстеру.

Међу другим привилегијама најважнија је била ослобађање грађана од служења војске и забрана проласка војске кроз град. Ова Барбаросина повеља означила је процват трговине и занатства, и она је утемељила средњовековни Хамбург као посебан град-државу, на чијем је челу био сенат и градска скупштина, а грађанином је могао постати свако ко уплати одређени прописани износ у градску касу и ко положи грађанску заклетву. Тај износ није био тако мали, па су многи сиромашнији морали да се насељавају ван градских зидина и да увече напуштају град.

У седамнаестом веку град је већ имао 40.000 становника и његово утврђење је било тако солидно да га је немогуће било освојити.

Град је пришао реформистичкој Лутеровој струји. Док су други немачки градови страдали и били разорени у ужасима Тридесетогодишњег рата, Хамбург је захваљујући својим привилегијама био тога поштеђен. По угледу на Амстердам, основао је своју банку и берзу и богатио се, пре свега трговином.

Трговина и морепловство традиционално су до данас остале главне привредне гране. Од краја 18. века, када су хамбуршки морепловци стигли у Аргентину, започиње трговина са прекоморским земљама, а Хамбург има своје конзулате и представништва у свим већим лукама света. Осигуравајућа друштва, бродопревозници, бродоградилиште, мануфактуре за производњу опреме за бродове, производња пива, фабрике дувана, текстила, затим прерада сребра и злата, трговина кафом, чајем, егзотичним воћем обележавају слику овог града од 18. века до данас. На Елби као поносни остаци тог времена стоје посебни магацини грађени за прихват робе, тзв. "Speicherstadt" - четвороспратнице од црвене опеке. Данас се они реновирају и претварају у луксузне апартмане и станове.

Јат Ервејз полеће из Београда за Хамбург, по зимском реду летења, уторком, четвртком и суботом у 10.55. Повратни летови са аеродрома у Хамбургу предвиђени су за 14.20. Већ у 16.25 Јатов авион је на писти Београдског аеродрома.