Кад сребро над водом затрепери

На сат и по вожње од Београда, у близини Великог Градишта, налази се Сребрно језеро, некадашњи дунавски рукавац.

Текст: Ивана Кладарин Панић
Фотографије: Драган Боснић

С доласком ноћи благо таласава површина језера се потпуно умирила. Тада млађ започиње свој, одавно научени, плес. На вијугавом путу воде, месечеви зраци се огледају на крљушти риба које искачу у потрази за храном. Сребрни одсјај се у блесцима простире језером. По њему је, кажу староседеоци, овај негдашњи рукавац Дунава добио име.

Сребрно језеро налази се на сат и по вожње од Београда, у близини Великог Градишта, живописне вароши на обали Дунава. Велико Градиште је у доба старог Рима представљало важно стратешко утврђење Пинкум. Названо по истоименој реци Pincus, данашњи Пек, постало је веома брзо трговачки и занатски центар и значајна речна лука. Врхунац развитка насеље доживљава за време владавине цара Хадријана у II веку наше ере.

Река Пек, чији је извор на Црном врху, улива се у Дунав код Великог Градишта после 124 км тока, носећи ситне честице злата.

Дунав, дубок и снажан, на путањи од Градишта ка Кладову, дели нашу земљу од Румуније. Пре двадесетак година од Београда до Великог Градишта стизало се пловним путем хидроглисером, што је представљало својеврсну атракцију. Данас се стиже копном.

На насипу који одваја речну од језерске воде, на дневној светлости јавља се невероватан, збуњујући контраст. С десне стране се види посткатаклизмичан призор – из узбуркане тамне воде Дунава штрче остаци бивше шуме, поплављене потапањем овог крајолика током изградње Ђердапа. Док на левој обали лењо вијуга језеро, дугачко 14 километара, ширине око 300 метара, окупано сунцем и омеђено богатом вегетацијом. Пумпе уграђене у насип свакодневно убацују свежу воду из реке и избацују устајалу језерску. Без тога разноврсна флора и фауна не би била тако богата као што јесте.

Багремари, који се попут успијуша ваљају уз столетне тополе, огледају се у води и она дању трепери зеленим сјајем. Од пролећа до јесени у љубавном пиру изнад површине воде лебде хиљаде вилиних коњица јаркоплавих и зелених боја не плашећи се пливача.

Код чувеног по својим специјалитетима Бркиног ресторана смештеног уз сам насип и хотел Сребрно језеро налази се најурбанији део језерског околиша са раскошним вилама, пансионима, кафићима, уличним продавцима, тениским теренима, аутокампом ушушканим у тополовнику. Сцену употпуњује велика плажа која током сезоне врви од туриста.

Удаљавајући са од буке и вреве ка другом крају језера, према Кисиљеву, дрвореди постају гушћи. Из њих каткад провирују тремови са својим минијатурним кућама. Уз насеља наравно иду и марине у најразличитијим облицима протежући се готово читавом дужином леве обале.

Марине саграђене од дасака, металне, озидане или у виду понтона, главни су куриозитет језера на коме је од пливања већа атракција пецање. Овај природни рибњак пребогат је разним врстама слатководних становника. Има ту амура, шарана, сомова, смуђа, а о белој риби и да не говоримо. У Гинисовој књизи рекорда забележено је да је ту ухваћен шаран од 44 килограма.

Сребрно језеро има и своју Неси. Легенда каже да у дубоком муљу далеко од насеобина живи сом тежак преко 200 килограма чија се сенка може приметити понекад из ваздуха. Риболовачке приче су разне, а руке нису довољно дуге да се опише величина улова.

Надомак језера, близу Кисиљева, испреда се једна мрачна прича. Ту се по предању налази гроб најстаријег српског вампира Петра Благојевића који је живео крајем XVII века и о коме је писано у бечком листу Винеришес дијаријум (данашњи Винер цајтунг). Староседеоци тврде да се и данас осећа његово присуство, па ко жели нек поверује.

Дању језеро скупља своје приче кроз симболику боја, кад падне ноћ завије се у трепераво сребро и пљускањем их препричава.

Овај крај пребогат је остацима прошлости. Недалеко од Сребрног језера узводно и низводно налазе се дунавска утврђења: Рам, тврђава која се први пут помиње у записима с почетка XII века и Голубац, из прве половине XIV века. На двадесетак километара удаљености код Старог Костолца налази се чувено археолошко налазиште Виминацијум, из првог века наше ере. На нешто већој удаљености, код Доњег Милановца у Ђердапској клисури, налази се једно од највећих мезолитских и неолитских археолошких налазишта Лепенски вир. У Националном парку Ђердап, који обухвата готово десет хиљада хектара заштићене површине, налазе се локалитети попут Дијане, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера српске народне архитектуре.