Виминацијум, драгуљ националне и светске баштине

"Виминацијум је апсолутно један од најјачих српских брендова. За свега шест година постао је од пустих њива поред Млаве, познатих само ускостручним истраживачима, светска атракција коју посећују десетине хиљада туриста", каже др Миомир Кораћ, директор Пројекта Виминацијум.

Текст: Златица Ивковић
Фотографије: Светлана Дингарац

Виминацијум, бивши главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, део Бугарске и северну Македонију, настао је првих деценија првога века наше ере на десној обали ушћа Млаве у Дунав, 12 километара од данашњег града Пожаревца, на месту где је, изласком Римљана на Дунав, била стационирана стална римска легија. Повољан географски положај омогућио је Виминацијуму брз економски развој. Сматра се да је имао око 30.000 становника, што је у оно време био велики број. Уживао је највиши статус који су римски градови могли имати.

У својој пет векова дугој историји, Виминацијум, римски град и војни логор, имао је буран развој: у првој половини другога века, за владавине цара Хадријана, добио је статус града; пребродио је епидемију куге у време владавине Марка Аурелија; у трећем веку град је већ био у пуном процвату, па је стекао и право ковања новца. Четврти век означава Виминацијум као једно од четири епископских седишта. Готово да није било римског императора који краће или дуже није боравио у овом раскошном граду. Овде су се сусретале културе Запада и Истока, што је донело развој занатских и уметничких радионица. Град је дефинитивно разорен средином петога века, у најезди Хуна, а новија археолошка истраживања сведоче да више никад није обновљен на месту где је подигнут. Као војно упориште обновио га је византијски цар Јустинијан у VI веку. Нестао је у VII веку доласком Словена.

Пионири научних ископавања Виминацијума били су Михаило Валтровић, крајем деветнаестога века, а за њим Милоје Васић, професор Високе школе у Београду. Касније, изградњом термоелектране Костолац и површинског копа Дрвно, интензивирана су истраживања. Последње три деценије прошлога века биле су обележене ископавањем виминацијумског "града мртвих", тј. откривањем више од 13.500 некропола у којима је нађено седам стотина предмета од сребра и злата.

Од 2002. године истраживање овог археолошког локалитета добија међународни карактер. На челу истраживачког тима је др Миомир Кораћ, директор Пројекта Виминацијум, археолог, научни радник Археолошког института Српске академије наука и уметности из Београда

Протеклих година било је неколико важних открића на античком локалитету Виминацијуму. Интересовање туриста за посету Археолошком парку знатно је порасло и после скорашњег сензационалног открића пет милиона година старог скелета мамута пронађеног у близини Царског маузолеја. Можете ли нам нешто више рећи о овоме открићу и кад ће скелет бити представљен јавности?

– Најновије откриће апсолутно показује да богатство Србије лежи и на скоро потпуно неочекиваним странама. Виминацијум је током година показао толико културног блага из периода Римског царства да кад помислите на Римљане у Србији прва асоцијација биће вам Стари Костолац и Археолошки парк Виминацијум. Парк који градимо годинама уназад нешто је у чему смо први у Србији. Управо сада, међутим, имамо прилику да докажемо да нисмо уских видика истичући само римско наслеђе. Борбом за очување Виминацијума желимо да поставимо, а ако треба и наметнемо модел по коме ће се штитити и презентовати целокупно наслеђе па ма ком периоду припадало. Миоцен и пет милиона година стар мамут далеко су од Римљана, али то је оно што је наше – јединствено и драгоцено! Прави научник и заштитар мора подједнако реаговати и на оно што није његова уска струка! Тако смо и реаговали – муњевито и ефикасно.

Мамут лежи у геолошком слоју из миоцена, који је стар између четири и по и пет милиона година. Експертизе које су у току треба да потврде да ли је реч о мамуту меридионалису како се то у првом тренутку мислило (чиме се померају хронолошке границе врсте) или његовом претку. У сваком случају, откриће је од изузетног значаја. Што год показала анализа, ово је најстарија јединка откривена у целости на простору Балкана и југоисточне Европе. Јединка очувана у целости од пре пет милиона година свакако је значајно откриће у светским оквирима.

Остаци мамута су веома трошни, поготово што су лежали у пешчаном слоју. Нормално бисмо очекивали да се овај степен очуваности костију налази у глиновитим слојевима. Управо стога је конзервација била императив – и то конзервација in situ, односно на лицу места. Сваки покушај померања костију могао је довести до њиховог незаустављивог пропадања. Конзервација је и даље у току. Упоредо с конзервацијом гради се и заштитна конструкција која ће у перспективи бити нека врста природњачког музеја у оквиру Археолошког парка. Мамута је до сада видело толико људи да је то у појединим тренуцима могло угрозити и његову безбедност. Нисмо веровали да ће изазвати толико интересовање. Читав посао око заштите и презентације је у току и очекујемо да ће на јесен бити стављен у редован програм обиласка археолошког парка.

А питање представљања јавности потпуно је беспотребно, јер јавност управо преко медија има увид у сваки помак истраживања и радова који се врше. Све новине, домаће и стране, пренеле су не само вест о открићу већ и бројне снимке, што је до сада редак случај да јавност има толики увид у једно истраживање које научно још није окончано.

Број чланака који се појављивао на интернету премашио је неколико хиљада јер се свака два минута појављује нова ставка када у претраживач укуцате пар појмова као што су: Костолац, мамут и Виминацијум.

Зaхваљујући пре свега Вашем ангажовању, Виминацијум је доспео на туристичке карте Србије и Европе. Археолошки парк Виминацијум, код Костолца, сада је једна од већих туристичких атракција у Србији.Можемо ли га назвати српском робном марком?

– Виминацијум је апсолутно један од најјачих српских брендова. За свега шест година постао је од пустих њива поред Млаве, познатих само ускостручним истраживачима светска атракција коју посећују десетине хиљада туриста. Заштита културног блага која доноси новац. Странци који посећују Виминацијум рангирају нас понекад у врх најинтересантнијих локација посећених у Европи.

Тренутно се приводе крају радови на изградњи Центра "Виминацијум”. Реч је о научно-истраживачком центру, изграђеном као староримска царска вила, који ће имати школу за едукацију младих стручњака, конгресну салу и 1.000 квадрата музејског простора за излагање античких експоната....

– Домус сцијенцијарум, како сада називамо научноистраживачки и туристички центар, заиста је јединствено архитектонско решење за објекат који треба да подмири тако широке потребе једног археолошког парка. Концентрисани око централног атријума налазе се мањи атријуми од којих сваки представља целину за себе с посебним садржајем. Једно крило је намењено истраживачкој екипи, друго крило лабораторијама, класичној и дигиталној библиотеци, треће је намењено за смештај и услугу туристима који ће одседати у овом објекту. Посебну целину представља музеј који има централно место и покрива највећу површину у оквиру Домуса. Цео објекат је замишљен као функционално најзначајнији део археолошког парка и окосница његове финансијске одрживости. Објекат ће омогућити не само даљи развој истраживања и презентације већ ће приходима објекта то моћи да се оствари далеко брже и ефикасније.

Најавили сте да ће на плафону подземног музејског простора бити постављен мозаик који приказује небо и звезде, површине 400 квадрата, који се тренутно израђује у Београду. Да ли је тачно да се он ради по узору на маузолеј Гале Плацидије у Равени, од специјалног муралског стакла допремљеног из светски познате радионице "Орсони" из Венеције?

– Један овако монументални објекат као што је Домус мора да има неку уметничку специфичност која ће га ставити изнад обичних музеја које посећујемо. Плафон музеја ће бити управо ремек-дело које ће га издвајати. Мурано стакло од којег су мозаици израђени тако прелама светлост да ви заиста видите звездано небо са таквим преливима нијанси које остављају без даха.

Упоредо с градњом Центра "Виминацијум", која треба да се оконча до краја лета, ради се на ископавању амфитеатра, јединог античког амфитеатра на територији Србије, са више од 12.000 места, који ће служити за извођење концерата и позоришних представа.... Шта се планира по завршетку ових радова?

– Амфитеатар је срце урбаног језгра града као што је Виминацијум. Не може сваки град имати амфитеатар, то је до сада више него јасно. Постојање овакве грађевине ставља вас високо у ранг градова Римског царства. Али ископавање једне овако монументалне грађевине не сме да буде само ископавање ради ископавања, па ма колико зграда овакве врсте будила пажњу истраживача. Уколико би након истраживања допустили да зарасте у коров и нестане у прашњавим публикацијама, било би то рушење еквивалентно оном који су Хуни тако давно извршили. Зграда као што је амфитеатар мора да живи. Примери по Немачкој то апсолутно доказују. Фестивали који се тамо одржавају окупљају десетине хиљада људи, често и више него што је капацитет самог објекта. Не измишљамо нешто ново, нити експериментишемо. Оживљавање једног оваквог објекта концертима, фестивалима, позоришним представама, па чак и репликама гладијаторских борби, јесте оно што ће оставити најбољи утисак генерацијама које долазе. Савремени облици презентације могу обезбедити истовремено заштиту археолошких остатака и ставити објекат у функцију коју је имао и пре скоро два миленијума – да пружи најбољу могућу забаву посетиоцима.

Да ли се у Виминацијуму и ове године планирају манифестације, које имају за циљ промовисање овог локалитета и националне културне баштине?

– Пажња је ове године усмерена на завршетак радова на Домусу, научноистраживачком центру. Ситуација у којој су се нашли држава, наука и култура приморала нас је да се усредсредимо на истраживања амфитеатра, заштиту мамута и завршетак градње инфраструктуре која ће нам омогућити да све надокнадимо у годинама које долазе. Договор за следећу годину са господином Карлом Донадиом, замеником директора Римске опере, јесте да се у виминациjумском амфитеатру постави опера Аида. За 2011. годину Виминацијум је добио организацију Медитеранских позоришних игара античке драме која такође треба да се одржи у римском амфитеатру. Ови планови најбоље показују могућности искоришћења једног оваквог објекта који је могао да прими 12.000 посетилаца.

Најавили сте и отварање савременог СПА центра који би био уклопљен у амбијент какав је био у III и IV веку, у времену када је Виминацијум био седиште римских легионара. Када ће нам он бити представљен и како ће изгледати?

– СПА центар је саставни део Домуса. То је један од основних сегмената туристичке понуде објеката овог типа. Он треба да представи шта су некад биле античке терме које су такође истражене на Виминацијуму. С друге стране, пружиће и све погодности савременог СПА центра. Мислим да ће се управо то спајање античког и савременог допасти нашим посетиоцима јер то нам је и циљ. Ставити савремену удобност у амбијент Римског царства.

Ископавање и уређење античког амфитеатра у Виминацијуму, осим средствима из фондова Србије, изводи се и помоћу донације. Ко су били донатори?

– Почетак истраживања амфитеатра плод је дугогодишње сарадње пројекта "Виминацијум" и Америчке амбасаде у Београду. Археолошки парк је и званично пуштен у рад заједничком посетом њихових екселенција Андреаса Цобела и Мајкла Полта, амбасадора Немачке и Сједињених Америчких Држава. Убрзо потом уследила је помоћ у опреми и издаваштву, а његова екселенција господин Камерон Мантер је донирао грант од 30.000 долара за почетак истраживања римског амфитеатра. Почеци су увек били тешки, а подршка коју су нам пружили јасан је знак да су већ тада препознали значај Виминацијума и његове презентације.

До Виминацијума се може стићи и Дунавом. Колико ће туристичких бродова до краја године допловити до овог локалитета?

– Бродови већ две године довозе туристе до Виминацијума. Са компанијама Јуниворлд и Викинг ривер круз имамо веома успешну сарадњу. Укупно негде око 80 бродова треба да пристане до краја ове године. Скоро сви бродови припадају страним компанијама. Наша Сирона долазила је у неколико наврата, али проблем српског бродарства је недостатак већих туристичких речних бродова који могу да превале раздаљину до Виминацијума.