Лице и наличје чудесног града

Познат по свом спектакуларном природном окружењу, карневалу, фудбалу и дугим, пешчаним плажама, Рио де Жанеиро је град који никога не оставља равнодушним. Шармираће вас својим опуштеним начином живота, завести лепим женама, запалити страственом музиком али и зачудити социјалним контрастима...

Текст и фотографије: Светлана Дингарац

Описати Рио де Жанеиро у свега неколико редова није нимало лак задатак. Што због раскоши крајолика у коме је смештен, што због бројности културних атракција које нуди, али, пре свега, због посебне енергије и животне радости којом вибрира, овај град је заслужено стекао репутацију једне од најпривлачнијих светских туристичких дестинација. Да један град пре свега чине људи, потврђују симпатични и весели Кариоке, како се у локалном жаргону најчешће називају становници Рија. Као прави љубитељи свих животних радости, заслужни су за неке од најмаштовитијих и најлуђих забава попут карневала и прославе Нове године на Копакабани.

"Ако је Бог уметник, онда је Рио његово ремек-дело!", прва је помисао која вам се јави када са Корковада, у сенци огромне статуе Христа Спаситеља раширених руку, посматрате град који лежи пред вама. Смештен на обали прелепог залива, између пешчаних плажа са једне и брда необичних облика са друге стране, прекривен густим тропским шумама с бројним водопадима, егзотичним птицама и животињама, Рио поседује лепоту која зауставља дах и оправдава надимак "Чаробног града" (Cidade Maravilhosa). Интересантан спој урбаног и природе овде је видљив на сваком кораку. Иако спада у ред највећих светских метропола, чак 18 процената Рија је под зеленилом. Томе највише доприноси прашума Тижука која је позната и као највећи национални парк у градској средини на свету.

Но најпрепознатљивији симбол Рија ипак је дело људских руку. Скулптура Исуса Христа, недавно проглашена једним од Седам нових светских чуда, подигнута је 1931. године после скоро десет година изградње. Што због својих импозантних димензија, што због истакнутог положаја на висини од 700 метара над морем, видљива је из свих делова града.

Друга по важности градска икона је Глава шећера, брдо карактеристичног облика које скоро вертикално израња из залива Гванабара, до чијег се врха долази једино жичаром. "Црвена" плажа, марина и сликовито насеље Урка, у подножју Главе шећера, чине да се овде осетите као да сте у неком мирном приморском летовалишту иако вас од градске вреве дели свега неколико стотина метара. Од осталих туристичких атракција града свакако треба споменути ботаничку башту која спада у најбогатије у свету, историјски центар града са црквама Носа Сењора де Канделарија, манастиром Сао Бенто, чувеном кафетеријом Коломбо, позориштем и музејима.

Писати о Рију, а не споменути неку од његових чувених плажа готово је немогуће. Плаже су жила куцавица овог града и на њима се одвија већи део друштвеног живота. Рио има преко осамдесет километра плажа и скоро свака од њих је по нечему карактеристична. Најпознатија је свакако Копакабана која је до 1892. године, када је пробијен тунел Вељо, планинама била потпуно одсечена од града. Отварењем неокласичног хотела Копакабана Палас 1923. године Рио је почео да привлачи познате холивудске звезде и претвара Копакабану у елитну дестинацију. Данас је то једна од најпознатијих светских плажа, док су улогу најмонденскијих преузеле Ипанема и Леблон. Ипанема је позната по чувеној композицији Тома Жобима и Виницијуса Мораеса "Девојка са Ипанеме". Године 1960. Ипанема је стекла репутацију најпознатијег модног центра Јужне Америке, када су у овом делу града отворене продавнице најпознатијих бразилских дизајнера. На Ипанеми се данас могу видети најлепши људи свих боја и раса, по којима је Рио иначе познат.

Вечито лето и очаравајућа природа која је у Рију присутна на сваком кораку вероватно су у великој мери утицали да се код Кариока развије посебан култ лепоте тела и здравог живота. Зато је Рио град пасионираних заљубљеника у спорт. Опције су практично небројене – од једноставних шетњи уз море, сурфовања на таласима, одбојке на плажи, вожње бициклима, фитнеса, па све до екстремних спортова као што су параглајдинг и слободно пењање. Наравно, преовлађују љубитељи најважније споредне ствари на свету, фудбала. Било да се игра на плажи, улици или на правом терену, фудбал остаје љубав број један у срцу сваког Бразилца и заправо је део њихове културе. Рио има четири велика фудбалска клуба од којих Фламинго има чак тридесет пет милиона навијача. Стадион Маракана, један је од незаобилазних спортских обележја овог града. Саграђен је 1950. године, за потребе светског првенства у фудбалу, са првобитним капацитетом од 200.000 места, што му је тада давало титулу највећег на свету. Данас је тај број смањен на свега 88.000 јер су из безбедносних разлога укинута сва стајаћа места и замењена седећим.

Ноћни живот Рија је изузетно жив и нуди могућности за свачији укус и џеп. Највећи број барова и клубова са богатом музичком сценом концентрисан је у делу гада који се зове Лапа. Босанова, самба, фанк кариока и такозвана MPB (популарна бразилска музика) само су неки од музичких праваца које је овде могуће чути.

Ипак, далеко од тога да је Рио идеално место за живот. Права слика овог града не би била потпуна ако бисмо изоставили причу о његовој другој, нимало привлачној страни. Наиме, процењује се да од укупно једанаест милиона становника који насељавају шире градско подручје Рија, чак два милиона живи у нехигијенским насељима познатијим као фавеле. Ове дивље насеобине у којима не постоје никакви урбанистички ни санитарни услови, с кућама скрпљеним од најразличитијих материјала, ничу најчешће на обронцима брда, на јавном земљишту на коме није могуће градити неке чвршће и трајније објекте. Преко 70 одсто популације фавела чине, претежно досељеници из унутрашњости Бразила, који се у локалном жаргону зову фавеладори. Ови људи морају да се довијају на свакојаке начинекако би својим бројним породицама обезбедили минималне услове за преживљавање.. Да ствар буде још гора, у фавелама је изразито висока стопа криминала, цвета препродаја дроге, а чести су и међусобни обрачуни нарко-банди који се повремено претварају у праве мале ратове са много људских жртава. Полиција ретко залази у ова насеља у којима апсолутну власт имају нарко-босови и у којима важе неписани закони улице. Претпоставља се да у Рију има преко шестсто фавела од којих је највећа и најпознатија Росиња. Према званичним подацима у њој живи око 60.000 душа, али се претпоставља да је стварни број заправо двоструко већи. Још једна од необичних карактеристика фавела у Рију јесте да се најчешће налазе у непосредној близини богатих градских четврти. То се најбоље може уочити баш на примеру Росиње, која лежи са друге стране брда у односу на ексклузивни Леблон или на Копакабани, где је само два блока даље од елитних хотела улаз у фавелу Павао. Зато и не чуди опсесивни страх имућнијих Кариока од њихових мање срећних суграђана који се огледа у бројним мерама безбедности на улазу у сваку јавну и стамбену зграду, ресторан или шопинг центар. Наоружани чувари, видеокамере, алармни системи, решетке на прозорима, високи зидови и бодљикава жица, само су неки од видова заштите који се примењују.

На улицама се може приметити и значајан број скупих блиндираних аутомобила што показује да богати нимало не штеде како би се у сваком тренутку и на сваком месту осећали потпуно заштићено.

До скора, туристи као ни било ко други ко не живи у фавели, није могао у њу да уђе а да при томе у великој мери не стави своју безбедност на коцку. Увидевши, међутим, да постоји огромно интересовање странаца за посете фавелама и да то може бити одличан додатни извор зараде, поједини локални босови су склопили договор са туристичким агенцијама које сада у својој понуди имају посету, па чак и смештај у фавели, као једну од најновијих атракција Рија.

На крају, како ништа на овом свету није савршено, нереално би било очекивати да фантастично окружење Рија и сви лепи садржаји које овај град нуди, не буду баш ничим нарушени. Ако прихватимо да све има свој јин и јанг и да у свему постоји нека равнотежа, сагледаћемо и ту другу димензију овог града само као једно од његових бројних лица које ништа не одузима већ умногоме придодаје његовом карактеру.