Прве српске хидроцентрале

Прва хидроцентрала на Балкану почела је да производи електричну енергију у Србији 1900. Друга, саграђена 1903. до данас није престајала са радом.

Текст: Вања Савић
Фотографије: Милан Мелка

Док је 1895. у Канади, на славној Нијагари, захваљујући патентима Николе Тесле, са радом почињала прва хидроцентрала на свету припреме за исте такве историјске подухвате одвијале су се и у Србији. Спроводио их је Теслин пријатељ и поштовалац Ђорђе Станојевић који је до тада већ иницирао увођење електричне струје у Београд и овај град начинио једном од првих модерно осветљених престоница Европе.

(Хидроелектрана Ужице на реци Ђетињи)

На идеју овог физичара и ректора Београдског универзитета 1900. је са радом почела хидроелектрана на реци Ђетињи у Ужицу, а три године касније прве киловате струје ка Лесковцу емитовала је и хидроелектрана на реци Вучјанки.

Прва хидроелектрана на Балкану, под ужичким Старим градом радила је до седамдесетих година прошлог века када је приликом изградње пруге Београд–Бар, затрпан њен јаз. Електрана на Ђетињи је друга хидроелектрана у свету, а прва у Европи који је саграђена по Теслиним принципима полифазних струја. Потпуно је обновљена 2000. од када је поново у погону доприносећи осветљавању Ужица.

Од 1903. до данас хидроелектрана на Вучјанки није престајала са радом. Спада у деривациони тип електрана са водозахватом, водоводном комором, деривационим каналом и цевоводом. Светски институт инжењера електротехнике (IEEE) у чијем је чланству 365 хиљада научника из 160 земаља света уврстила је Вучје 2005. међу 64 најзначајнија светска и само 15 европских објекта из историје електротехнике и програм "Мајлстоун". Подсетимо да су у овој категорији и прва електрификација наизменичном струјом у Њујорку, 1886, истраживања Бенџамина Френклина о електрицитету (1757–1775), стварање првог компјутера "ENIAC", 1946, емитовање првог телевизијског сигнала преко сателита, 1962, Марконијеви рани експерименти са бежичним преносом, 1895, прво трансконтинентално коришћење телеграфа, 1861, Прво трансконтинентално емитовање радио сигнала, 1901, Волтин проналазак електричне батерије, 1820. и други малобројни пројекти важни за научну историју данашњег света.

(Хидроелектрана Вучје на реци Вучјанки)

Ђорђе Станојевић (1858–1921) радећи годинама на изучавању могућности изградње електричних централа у Србији, а нарочито могућности коришћења водних токова у ту сврху, помно је проучавао и хидроенергетске потенцијале река у Србији. Заслужан је за изградњу првих хидроелектрана у Србији: Ужице на Ђетињи, Вучје на Вучјанци, Ниш на Нишави, Велико Градиште на Пеку, Власотинце на Власини, Ивањица на Моравици и Зајечар на Тимоку. Конструисао је и Београдску термоцентралу, а заслужан је и за прво демонстрирање радија 1908. у Београду. Биста Ђорђа Станојевића може се видети под Београђанком у Масариковој улици.