| Никита Миливојевић је вршњак Битефа, рођен је кад је Фестивал настајао, а у међувремену је завршио позоришну академију у Новом Саду, постао професор на истој, био професор режије на БК академији и директор Драме Народног позоришта у Београду. Добио је све релевантне југословенске и српске позоришне награде а, међу осталим, и награду Битефа за најбољу режију (2000) и признање културне јавности Грчке где су његове представе "Иванов" и "Злочин и казна", које је радио у Атини, проглашене догађајем године. Режирао је неке од култних представа нашег театра, међу којима су "Каролина Нојбер" (11 Стеријиних награда), "Сан летње ноћи", "Живот је сан", "Бановић Страхиња", "У потпалубљу"... Каже да лично посебан однос има према представи "Моја домовина – седам снова", коју је радио у сезони 2005/06, а публика је добро примила и Шекспирову комедију "Ненаграђени љубавни труд" која је премијеру имала прошлог месеца у Тивту. |
Фото: Милан Мелка |
Општи је утисак да је Битеф ове године "почео на време". Шта је све до сада урађено у припремама и организацији 41. Битефа?
– С првом конференцијом за новинаре, коју смо одржали почетком јуна, за нас је практично најтежи део припрема за 41. Битеф завршен... Тиме што три месеца пре почетка Фестивала саопштимо селекцију, потпишемо уговоре с трупама, пустимо карте у продају, уговоримо просторе где ће се представе играти (и све остале техничке детаље), кренемо с маркетиншком кампањом... ми смо у ствари завршили мање-више све оно што су припреме. На Битефовом сајту већ одавно можете добити све податке о Фестивалу, видети одломке из представа, купити карте... Као и у режији, припреме су у ствари најважнији и најтежи део посла. У томе ми вероватно највише и помаже редитељско искуство: без добрих припрема не можете стићи до озбиљне представе! Тако је и с припремама за Битеф: те две недеље у другој половини септембра само су резултат свега онога на чему радимо читаве године.
У свету је ретка појава да један позоришни фестивал има свој властити театар. Како то у случају Битефа функционише и које су предности овог склопа?
  |
– Заиста је огромна привилегија да Фестивал има свој театар... Ако је Фестивал свих ових година био непрестана потрага и препознавање онога што је ново у позоришту, онда је Битеф театар живи модел тог концепта, нешто као студио Фестивала! То и јесте, чини ми се, разлог његовог постојања. У том смислу Битеф театар и треба да буде другачије, на свој начин ексцесно, субверзивно позоришно место. |
А једно такво место нам је заиста неопходно, јер тиме што подразумева помак, померање граница, истраживање, с временом оно постаје и нешто више од театра! Тако некако верујем да је Битеф театар и замишљен кад је пре осамнаест година створен. Наравно, као и у сваком браку, театар и Фестивал су пролазили кроз различите фазе у свом односу, чини ми се да је Фестивал као старији, много значајнији, познатији, атрактивнији, мало оставио у сенци театар... Оно што сада покушавамо то је да се Фестивал и позориште приближе једно другом или, тачније, да се удруже. Мислим да би Битеф театар морао да има много више користи од фестивала... Могао бих да кажем да ми је лично управо све то негде и био мотив и разлог да дођем у Битеф (поред оне већ познате чињенице да је сан сваког редитеља да има "своје" позориште!).
Битеф театар је са репертоарског система, који је преовлађујући у нашим позориштима, прешао на такозвани блок-систем играња представа. Шта то у ствари значи и каква су прва искуства?
– Битеф театар има мали број запослених, сарадници су уговором везани по пројекту, дакле нема стални глумачки ансамбл, што му омогућава да свој репертоар прави много независније... У Битеф-театру је могуће да се ради по принципу игре, значи да сарађују људи који су међусобно изабрани, што ми је веома блиско, јер сам последњих година и сам углавном радио у таквим позориштима, и волим ту атмосферу малог, одабраног тима. Све то нас је довело до закључка да треба све те предности да искористимо максимално и од ове сезоне своје премијере играмо у "блоку" од по десет-двадесет представа, сваке вечери... Први резултати су неупоредиво на страни оваквог начина играња у сваком сегменту, по броју посетилаца, гледаности, заради... И организационо све је неупоредиво лакше, тако да нам стари, "репертоарски систем", сад изгледа као писаћа машина у односу на компјутер.
Креативна економија тврди да су култура и спорт, сем што најбоље и најефикасније представљају земљу, данас најисплативији производ у свету. Каква су искуства и какви планови Битефа у том контексту?
– На позоришној мапи света Битеф је заиста нешто на шта можемо да будемо поносни. Битеф нас непрестано повезује са светом преко онога што је ново, модерно, авангардно, што разбија клише, конвенционални начин мишљења. Ми смо прошле године озбиљно почели с неким променама унутар Фестивала, што је, претпостављам, већ свима видљиво. Ради се о једном дугорочнијем стратешком развијању Битефа, у смислу бољег искоришћавања онога што се данас у маркетиншком свету зове "бренд", тако да ове године крећемо у акцију бољег "продавања" робне марке зване "Битеф", пре свега у региону.
С којим циљем је организован "show case", као пратећи програм Битефа у оквиру којег се приказују представе са репертоара наших позоришта?
|
|
– "Show case" као и неке друге новине (као и блок систем рецимо), искуства су других фестивала и средина. На Фестивал сваке године дође бар четрдесетак угледних гостију из читавог света и логично је да им понудимо да виде нешто од наше домаће продукције. Из искуства знам да, ма куда да путујем, увек тамо где сам гост покушавам да нешто више сазнам о домаћем позоришту, писцима, редитељима, глумцима... Већину представа главног програма можете видети и на другим фестивалима, јер су они постали нешто као велики маркет, где су представе умрежене, путују са једног фестивала на други, распоред гостовања имају унапред по годину дана, врло често и дуже... Ми сада покушавамо да постанемо део тог великог тржишта, а Битеф је право место да понудимо оно што је тренутно најзанимљивије код нас у позоришту. Верујем да је управо тај сегмент за нас сада веома важан и њега би требало посебно осмишљавати... Ма шта рекли страни гости о нашим представама, позоришту, за нас је веома корисно да то чујемо!
Ове године, половином јула, Битеф је учествовао на Венецијанском бијеналу?
– То је такође део укупне нове стратегије о којој говорим... То су све предности Фестивала које је Битеф театар почео да користи, као свој најважнији задатак.
|
Битеф театар је у последње две године имао десетак копродукција са иностраним позориштима и Фестивалима, тренутно смо позориште које највише путује ван граница земље, своје премијере имали смо у Холандији, Немачкој, Грчкој, Аустрији, Пољској, Данској... гостовали у више од тридесет градова, и ево нас ове године по први пут и на Венецијанском бијеналу! Ради се о копродукцији Битефа и Ужичког Народног позоришта, а режира гост из Италије, Андреа Пачото. Ради се о представи "Слуга двају господара"... |
 |
Како усклађујете послове редитеља и директора Битеф фестивала и позоришта? Има ли сличности у тим делатностима?
– У суштини су то сличне ствари... Стално се вртите око свог основног посла, увек је у питању некаква режија. Редитељски начин мишљења подразумева да имате подељену пажњу, али увек са осећањем целине, да брзо мислите, комбинујете, доносите одлуке и, што је много важније, да брзо, понекад готово "у ходу", правите селекцију, одвајате шта је битно а шта није... Морам признати, у свему томе осећам неко посебно узбуђење. У суштини на целу ту гужву у којој сам тренутно гледам само као на једну корисну редитељску фазу, која ће неко време трајати, па ће проћи.
 |
У последње време режирали сте у Грчкој, Турској, Шведској, Словенији, учествовали на иностраним фестивалима... Каква су ваша европска искуства?
– Као редитељ брзо научите да на крају једино што се рачуна јесте да ли је представа успешна или није... Режирајући последњих година ван земље морао сам у свакој новој средини да тражим нови кључ за тим с којим радим, што је увек био јако добар тест и за мене. Та могућност да стално крећеш из почетка нешто је најузбудљивије у позоришту, то је увек прилика за искуство какво иначе не бих имао... Било где да сте, морате да будете пре свега спремни, али је важно и да сте отворени, искрени, да желите да ризикујете... |
Ваша представа "Моја домовина – седам снова", прошлогодишња копродукција Битеф театра, ЕЦЦД (Европски центар за културу Делфи), и Белефа, премијерно је изведена у Делфима, недавно сте гостовали у Солуну, а у плану су и гостовања...
– Прво морам да кажем да је "Моја домовина – седам снова" за мене посебно важна представа, на неки начин сублимација много тога што сам до сада радио, и у односу на садржај и на форму... То су, наравно, неке моје крајње личне пројекције које другима не морају тако да изгледају, али мени су то неки важни, унутрашњи помаци. Годинама сам желео да радим једну представу управо на начин како смо радили "Моју домовину – седам снова". Могао бих чак рећи да ме сада једино такво позориште занима. Оно подразумева истраживање неких нових редитељско-драматуршких концепта, позоришних средстава где глумци "не пробају", већ истражују унутар својих глумачких средстава: шта је слика, шта је језик, шта тишина, шта тело, шта су нови медији у театру и како их употребити, уопште, како прекинути традицију линеарног приповедања... Пол Остер каже: "Много су ми интересантнији они покрети унутар сваког бића, који не могу бити исказани речима." То је отприлике оно о чему говорим, и чиме смо покушали да се бавимо. Наш систем, начин мишљења, другачији је, и још нисмо спремни да представе настају на тај начин, зато мислим да је за све нас који смо учествовали у том процесу то било ново важно искуство. Задаци су били другачији, верујем храбрији и, можда највише по томе, "Моја домовина – седам снова" јесте негде "битефовска" представа, и због тога је добро да је што више играмо ван граница земље.
|
| |
