Чувари ризнице културне баштине Београда

"Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити."

Иво Андрић ("На Дрини ћуприја")

На београдском подручју налази се богато и разноврсно споменичко наслеђе: археолошки локалитети, објекти народног градитељства, сакрални објекти, репрезентативне грађевине, урбане и руралне целине, утврђења, знаменита места, гробља, јавни споменици и спомен-обележја. О поменутом културном добру брине Завод за заштиту споменика културе града Београда.

У овој значајној институцији ради велики број стручњака различитих профила: историчари уметности, архитекти, археолози, етнолози, архитектонски и грађевински техничари, фотографи, правници, документаристи, библиотекари. Осим што се баве веома важним и занимљивим пословима, запослени имају срећу да раде у предивном амбијенту. Завод за заштиту споменика културе града Београда налази се на изузетној локацији у Београду, на Калемегдану, у непосредној близини споменика Победник. Има ли ишта лепше него са радног места гледати ушће Саве у Дунав?

Јуче...

Завод за заштиту споменика културе града Београда смештен је у згради с краја 19. века, која је услед страдања током аустријског бомбардовања преправљана и дограђивана (од 1919. до 1925). Историја овог објекта почиње са изградњом зграде Ђенералштаба српске војске 1884. на чијим је остацима подигнута нова зграда Генералштаба после Првог светског рата. Подрум и део приземља представља остатак старијег објекта, док је спратни део дограђен у бондручном конструктивном систему, са плитким кровом и истуреном стрехом. Као пандан згради Генералштаба, у исто време је саграђена скоро идентична зграда изнад Римског бунара, на месту где је данас споменик Победнику. У ова два објекта био је смештен Војни музеј, који је отворен 1937. године. Због потреба музеја, обе зграде су претрпеле измене, како у ентеријеру, тако и у спољашњем изгледу.

С временом, музејски фондови су се увећавали и захтевали адекватнији простор. Тако је Музеј 1961. пресељен у зграду Војногеографског института, у којој се и данас налази.

Зграда изнад Римског бунара, због веома лошег стања, срушена је 1958. а у зграду уз југозападни бедем 1961. године смештен је Завод за заштиту споменика културе града Београда. Завод је основан 27. маја 1960. године, решењем Народног од-бора града Београда. Иако је зграда још за време подизања сматрана привременим решењем, што потврђују натписи у тадашњој штампи, као и Генерални план Београда из 1923. године, она је до данас остала на овом упечатљивом месту Београдске тврђаве, као један од њених препознатљивих симбола.

Завод за заштиту споменика културе Београда   Калемегдан 14, Београд   Директор Завода: Милана Јочић, дипл. инг arh   zzkgb@beotel.yu, www. belgradeheritage.com   Телефон: +381 11 3287–557   Public relation: Лидија Котур   Делатност: заштита непокретних културних добара – истраживање и валоризација; архитектонско-конзерваторски пројекти; Београдска тврђава; документација; извођење конзерваторско-рестаураторских радова.

Данас...

Од самог оснивања, пред Заводом је био нимало лак посао. Требало је отклонити све сумње да у Београду нема шта да се штити и чува после свих разарања и ратова који су овде вођени. Данас, након четрдесет шест година постојања, кроз послове истраживања, евидентирања, проучавања и валоризације, Завод брине о триста четрдесет пет непокретних културних добара на територији града, од тога петнаест културних добара од изузетног значаја, педесет једно културно добро од великог значаја и двеста седамдесет два значајна културна добра. Под претходном заштитом налази се двеста шездесет седам културних добара.

Кроз све фазе рада, уз учешће свих стручњака, у Заводу је створена и стално се обогаћује обимна историјска, техничка и фотодокументација. То је био основ за покретање издавачке делатности у оквиру које је објављен велики број стручних публикација.

Сутра...

У току летњег одмора, предлажемо вам да одвојите време и обиђете неке од објеката у Београду које је реконструисао и санирао Завод. Списак је сувише дугачак, али поменимо бар поједине локације. Поред Београдске тврђаве, ту је и Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша у Топчидеру, Кућа Степе Степановића у Кумодражу, Кућа вајара Драгомира Арамбашића у Господар Јевремовој 20, касноримска гробница у Брестовику, Теразијска чесма, Прва варошка болница у Улици Џорџа Вашингтона 19... Наравно, не заборавите да за свој породични албум направите и пар фотографија испред зграде Завода за заштиту споменика културе града Београда. Смешак, молим!