| Чувари ризнице културне баштине Београда |
"Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити."
Иво Андрић ("На Дрини ћуприја") |
| На београдском подручју налази се богато и разноврсно споменичко наслеђе: археолошки локалитети, објекти народног градитељства, сакрални објекти, репрезентативне грађевине, урбане и руралне целине, утврђења, знаменита места, гробља, јавни споменици и спомен-обележја. О поменутом културном добру брине Завод за заштиту споменика културе града Београда. |
| |
У овој значајној институцији ради велики број стручњака различитих профила: историчари уметности, архитекти, археолози, етнолози, архитектонски и грађевински техничари, фотографи, правници, документаристи, библиотекари. Осим што се баве веома важним и занимљивим пословима, запослени имају срећу да раде у предивном амбијенту. Завод за заштиту споменика културе града Београда налази се на изузетној локацији у Београду, на Калемегдану, у непосредној близини споменика Победник. Има ли ишта лепше него са радног места гледати ушће Саве у Дунав? |
| Завод за заштиту споменика културе града Београда смештен је у згради с краја 19. века, која је услед страдања током аустријског бомбардовања преправљана и дограђивана (од 1919. до 1925). Историја овог објекта почиње са изградњом зграде Ђенералштаба српске војске 1884. на чијим је остацима подигнута нова зграда Генералштаба после Првог светског рата. Подрум и део приземља представља остатак старијег објекта, док је спратни део дограђен у бондручном конструктивном систему, са плитким кровом и истуреном стрехом. Као пандан згради Генералштаба, у исто време је саграђена скоро идентична зграда изнад Римског бунара, на месту где је данас споменик Победнику. У ова два објекта био је смештен Војни музеј, који је отворен 1937. године. Због потреба музеја, обе зграде су претрпеле измене, како у ентеријеру, тако и у спољашњем изгледу. |
| |
С временом, музејски фондови су се увећавали и захтевали адекватнији простор. Тако је Музеј 1961. пресељен у зграду Војногеографског института, у којој се и данас налази.
Зграда изнад Римског бунара, због веома лошег стања, срушена је 1958. а у зграду уз југозападни бедем 1961. године смештен је Завод за заштиту споменика културе града Београда. Завод је основан 27. маја 1960. године, решењем Народног од-бора града Београда. Иако је зграда још за време подизања сматрана привременим решењем, што потврђују натписи у тадашњој штампи, као и Генерални план Београда из 1923. године, она је до данас остала на овом упечатљивом месту Београдске тврђаве, као један од њених препознатљивих симбола. |
|
Завод за заштиту споменика културе Београда
Калемегдан 14, Београд
Директор Завода: Милана Јочић, дипл. инг arh
zzkgb@beotel.yu, www. belgradeheritage.com
Телефон: +381 11 3287–557
Public relation: Лидија Котур
Делатност: заштита непокретних културних добара – истраживање и валоризација; архитектонско-конзерваторски пројекти; Београдска тврђава; документација; извођење конзерваторско-рестаураторских радова. | |
Од самог оснивања, пред Заводом је био нимало лак посао. Требало је отклонити све сумње да у Београду нема шта да се штити и чува после свих разарања и ратова који су овде вођени. Данас, након четрдесет шест година постојања, кроз послове истраживања, евидентирања, проучавања и валоризације, Завод брине о триста четрдесет пет непокретних културних добара на територији града, од тога петнаест културних добара од изузетног значаја, педесет једно културно добро од великог значаја и двеста седамдесет два значајна културна добра. Под претходном заштитом налази се двеста шездесет седам културних добара. |
| Кроз све фазе рада, уз учешће свих стручњака, у Заводу је створена и стално се обогаћује обимна историјска, техничка и фотодокументација. То је био основ за покретање издавачке делатности у оквиру које је објављен велики број стручних публикација. |
 | |
У току летњег одмора, предлажемо вам да одвојите време и обиђете неке од објеката у Београду које је реконструисао и санирао Завод. Списак је сувише дугачак, али поменимо бар поједине локације. Поред Београдске тврђаве, ту је и Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша у Топчидеру, Кућа Степе Степановића у Кумодражу, Кућа вајара Драгомира Арамбашића у Господар Јевремовој 20, касноримска гробница у Брестовику, Теразијска чесма, Прва варошк | |
|
|
