Човек ван времена

Стопедесетогодишњица рођења великог српског и светског научника Николе Тесле обележена је свечаностима у Београду, широм Србије, његовом родном Смиљану, али и у свету, у Грацу, Нијагара Фолсу...

Текст: Златица Ивковић

Мало је научника међу светским величинама који су задужили човечанство као Тесла. Њему припада посебно место, јер ће његови инспиративни изуми остати заувек део наше цивилизације. Човек изван времена и "геније електрицитета" – то је био Никола Тесла, рекао је председник САНУ др Никола Хајдин на отварању централне свечаности одржане поводом обележавања 150 година од рођења Николе Тесле у београдском Центру "Сава" 10. јула 2006. Истога дана пре подне, на стопедесетогодишњицу рођења великог српског научника, једног од највећих научних умова и грађанина света, на београдском аеродрому који однедавно носи његово име, откривен је споменик Николи Тесли, аутора Дринке Радовановић. Споменик је открио др Радомир Наумов, министар рударства и енергетике у Влади Србије а уз присуство угледних званица: чланова српске владе, дипломатског кора, представника наше заједнице из канадског града Нијагара Фолс, представника Електропривреде Србије, која је финансирала изградњу споменика.

Скулптура, висока 3,1 метар, тешка око 1.000 килограма, изливена је у бронзи и патинирана, док је постамент на којем стоји висок три метра и обложен светлим гранитом. Откривајући споменик др Наумов је нагласио да би споменик требало да подсећа све који долазе и одлазе из Србије, на велика достигнућа познатог научника.

У Смиљану код Госпића, родном месту Николе Тесле, свечаности обележавања годишњице рођења великана модерне науке присуствовао је и председник Србије Борис Тадић који је подсетио да је Тесла делио одговорност у времену у којем је живео, да је покушао да спречи рат и размишљао о научним достигнућима која би довела до мира. "...Он је имао поруке које треба да памтимо. Једна од тих је – поносио се српским пореклом и хрватском домовином, а поносио се и Сједињеним Америчким Државама, где је живео."

И у Грацу, где је Тесла студирао технику, а где се данас налази једна од највећих лабораторија за високи напон у Европи, такође је одржана свечаност поводом овог јубилеја којој су присуствовале угледне званице из света науке и дипломатије. Лабораторија, у којој је и одржана централна свечаност и где је постављена изложба о животу и делу Николе Тесле, овом приликом добила је име по великом научнику.

Импресивну прославу земљаку приредила је и заједница исељеника у Канади на Нијагари где је 1888, на основу Теслиног патента наизменичне струје, саграђена прва велика хидроцентрала. Поред споменика Николи Тесли на Нијагари који је подигнут пре тридесет година (копија споменика Фране Кршинића испред Електротехничког факултета у Београду), 9. јуна откривен је и други споменик Николи Тесли, рад канадског вајара Леса Драјсдлера. Споменик је подигла Црквена општина "Свети Ђорђе" у Канади.

Никола Тесла – од Смиљана до Олимпа науке

Текст: Владимир Ајдачић

Један од највећих проналазача свих времена Никола Тесла (1856–1943) стекао је непролазну славу својим доприносима електроенергетици и електротехници. Он је био зачетник друге научно-техничке револуције која је започела крајем 19. века, а у пуном обиму се развила у прошлом веку обележеном невероватним повећањем индустријске производње, као и првим и другим светским ратом.

Тесла се родио10. јула 1856. године у малом личком месту Смиљану. У њему је започео основну школу коју је по трагичној смрти брата и сеоби породице наставио у Госпићу. Завршивши основну школу, у истом граду уписао се у реалну гимназију. У периоду од 1871. до 1874. школовање је наставио у Високој реалној гимназији у Карловцу. У Грацу је студирао на Политехничкој школи и њу је завршио 1879. Следеће године добио је своје прво намештење – постао је помоћни инжењер у Марибору, да би 1880. уписао студије на Универзитету у Прагу.

Боравећи потом две године у Будимпешти као технички цртач у Централном телефонском уреду, он фебруара 1882. долази на идеју о обртном магнетном пољу. Реализација ове идеје драматично ће променити Теслин живот – уместо на поправљању и усавршавању туђих уређаја, он ће почети да ради на развоју својих машина и направа какве свет до тада није видео, ни замишљао да могу постојати.

Једно време током 1882. борави у Паризу, где ради у Едисоновом континенталном друштву, а затим у Стразбуру у којем прави модел свог првог индукционог мотора. Верујући да ће у Америци наићи на боље прихватање својих идеја и изума, Тесла 1884. стиже бродом у "обећану земљу". Накратко се запошљава код Едисона, међутим не наилази на потпору, већ на одбојност и неразумевање. Због тога у Њујорку убрзо основао своју компанију, " Tesla Arc Light Co."

На Светској изложби у Чикагу 1893. Тесла постиже огроман успех. Његови електрични мотори и осветљење Чикага јарком светлошћу изазвали су дивљење, не само обичних посетилаца изложбе, већ и врхунских зналаца науке и технике. Тесла тако добија утакмицу са фаворизованим такмацем Томасом Алва Едисоном за градњу електричне централе на Нијагари. Усвојена је Теслина концепција са генераторима наизменичних полифазних струја. После грандиозног успеха оствареног пуштањем ове хидроелектричне централе у рад 1895. године, Тесла не седи на ловорикама, већ се неуморно даље бави новим проналасцима.

Почетком деведесетих година Теслину пажњу заокупљају комуницирање радио-таласима на велике даљине и наизменичне струје веома високих напона и учестаности. Он у Колорадо Спрингсу гради радио-станицу чија је снага износила 200 kW! На другој страни, изводећи огледе са високонапонским трансформатором, сада званим "Теслин трансформатор", Тесла добија напоне чак од дванаест милиона волти! Ово постићи у то доба било је непојмљиво. У Колорадо Спрингсу Тесла долази на идеју о преношењу значајних количина енергије на даљину бежичним путем, као и о различитим могућим коришћењима јоносфере.

Првих година 20. века америчком патентном заводу неуморни проналазач пријављује патенте из домена радиотехнике и теледириговања радио-таласима. Започиње градњу грандиозног торња на Лонг Ајланду, острву крај Њујорка. Основна намера му је била да торањ користи за бежични пренос енергије, а потом и као стуб антене радио-станице великог домета. Нажалост, његов финансијер Џејмс Морган му је ускратио даљу помоћ и Теслин сан се није обистинио. Кула у Ворден Клифу била је срушена динамитом да би се продајом њених компонената у бесцење намирио мали део потраживања Теслиних поверилаца.

То је био велики удар за проналазача који је цео свој живот посветио стварању добра за човечанство. У земљи у којој се све мерило новцем, нико се није сетио шта је њима Тесла подарио да би му помогли у осами и сиромаштву. Једноставно, свет није био спреман за појаву таквог генија какав је био Тесла. Тек их је Теслина смрт, 7. јануара 1943. године, подсетила да је постојао човек великог дара који није марио за новац и материјална добра. То је био човек који се сам испео од сеоца Смиљана на Олимп науке.