Велику ретроспективну изложбу сликара Петра Лубарде на којој је приказано 178 дела из свих фаза уметниковог стваралаштва, организовали су Музеј савремене уметности у Београду и Народни музеј Црне Горе.
|
Последња велика ретроспектива радова Петра Лубарде одржана је у Музеју савремене уметности у Београду, маја 1967. После четрдесет година, изложба коју је конципирао Петар Ћуковић, историчар уметности и донедавни директор Народног музеја Црне Горе приређена је прошле године, а поводом сто година од Лубардиног рођења, у Плавом дворцу на Цетињу.У Београду је ретроспектива постављена у инспиративном простору Музеја историје Југославије, због реконструкције Музеја савремене уметности, и трајаће до 26. априла. |
 |
Највећи део експоната на изложби долази из колекција Народног музеја Црне Горе и београдског Музеја савремене уметности, а заступљена су и дела из Народног музеја у Београду, Галерије Матице српске из Новог Сада, Спомен збирке "Павле Бељански", као и других јавних и приватних колекција.
Једанаест тематских целина, у којима је конципирана изложба, воде посматрача кроз целокупно дело Петра Лубарде и омогућава "читање" развојних фаза уметниковог стваралаштва. Први сегменти изложбе названи "Мора" и "Самоћа" обухватају предратно сликарство – пејзаже и мртве природе у којима доминира осећање тескобе и драматике, изразита епска нота, карактеристична за Лубарду која је по речима Петра Ћуковића, "пре свега везана уз његово биће". Следе целине назване Зјап, Плод, Крик, Чвор, Зид, Сев, Логор, Злочин и Епилог.
 |
И док је у првој фази Лубардиног предратног периода светло подједнако распоређено површином слике, у другој она постаје изразитија, сенка дубља, а општи утисак је наглашена драматичност. Тежиште ликовне преокупације није више у линеарном него у пиктуралном, док се у трећој фази јавља чиста боја.
Кључна целина за разумевање заокрета у Лубардином сликарству названа "Чвор" води све већем ослобођењу од конкретне форме, јавља се тежња према ритмичкој арабески. |
Ту је нарочито уочљива Лубардина "манифестација моћи и господарског инстинкта", или како га осећа Исидора Секулић – као причу сокола који вреба из висина. Важан период за разумевање Лубардиног сликарства је и целина названа "Крик" с познатим делима посвећеним Косовском боју.
Посетиоци имају прилику да виде и цртеже које је Лубарда радио у ратном заробљеништву, као и дела посвећена страдању крагујевачких ђака. Ретроспектива се завршава целином "Епилог" која се односи на Лубардин боравак у Индији када је, по Ћуковићевим речима, Лубарда изгубио средиште своје слике и окренуо се фасцинацији божанствима и зодијачким знацима.
Поред изложбе, Одељење за уметничку документацију МСУБ у сарадњи са Одељењем за развој Дигиталне Народне библиотеке Србије, реализовао је и пројекат "Читајте о Петру Лубарди" – електронска читаоница књига, изложбених каталога, стручне периодике, хемеротеке и фотодокументације о уметницима и уметничким појавама у двадесетом веку на простору бивше Југославије, која ће бити доступна на сајту Народне библиотеке Србије.
| Данас Лубарду позиционирамо користећи три препозната контекста. Предратни у којем је он млади талентовани уметник благовремено препознат од критике. Послератни, када током педесетих и шездесетих година постаје један од кључних модерних сликара у Југославији, по неким интерпретацијама и "државни уметник", а свакако уметник чије је | | 
