 |
И управо на тим страницама историје записано је да је манастир претрпео три велика разарајућа пожара. Први, 1722. године, када је страдало више од половине манастирског комплекса, затим је 1776. године избио пожар са западне стране манастира. Упорношћу и несебичним трудом, уз непрекидне молитве и остала послушања манастир је од монашког братства увек обнављан и уз то прошириван. Последњи, трећи по реду у манастирској историји, разорни пожар задесио је Хиландар у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године када је ватрена стихија за неколико сати у потпуности уништила северну половину манастирског комплекса. Ватра се проширила из Игуменарије на конак Дохију, па на Велики конак, познат и као Гостопримница, преко улаза у манастир и Белог конака, све до пирга светог Саве и цркве светих арханђела. Ватрена стихија је, такође, и поред огромног залагања монашког братства да је обуздају, уништила и оштетила четири параклиса – црквице: цркву посвећену Четрдесеторици мученика која се налазила у оквиру Белог конака, цркву Светог Николе изнад улаза у манастирску порту, као и цркве Светог Саве Српског и Светог Димитрија које су се налазиле у склопу дела конака званог Игуменарија у непосредној близини манастирске трпезарије Св. краља Милутина.
Данас, четири године касније, манастир Хиландар и даље сија својим чудесним сјајем, постепено попримајући изглед који је имао пре овог, за све нас, немилог догађаја. Умирујућу тишину и ехо непрестане молитве која допире из наоса цркве Краља Милутина, повремено прекидају звуци грађевинских машина и разговори вредних неимара, који из дана у дан, пуне четири године, враћају свом и нашем манастиру пређашњи сјај.
– Непосредно после пожара на уклањању последица и почетку обнављања пострадалог дела манастира приступљено је плански. Током године усвојен је документ под називом "Програм обнове" којим су регулисане све активности везане за обнову манастира после пожара. Свеобухватном анализом српских и грчких стручњака дошло се до становишта да ће за комплетну обнову бити потребно најмање десет година и 25-30 милиона евра. Краћи рок од овога није реалан јер се реконструкција не третира као савремена градњавећ као градња у којој се морају поштовати сва правила и принципи рестаураторског и конзерваторског посла. При овоме се строго мора водити рачуна да се ниједног момента не наруши мир и светост места, јер је Хиландар живи манастир, под заштитом Унеска и законском регулативом друге државе (Грчке), истакао је директор Задужбине манастира Хиландара у Београду, господин Миливој Ранђић.
Пре почетка озбиљнијих радова на реконструкцији ватром уништеног дела манастира, приступило се, најпре, изради и реконструкцији објеката који су ван манастирских зидина. Пре свих су адаптирани и проширени постојећи простори за смештај радника, направљена је нова пекара са савременом пекарском опремом да би се, затим, приступило реконструкцији постојећих руинираних објеката тзв. сенаре и мазгаре које су претворене у просторе нове гостопримнице са смештајним капацитетима за поклонике.
|
Хиландар нису само прохујали векови и његова здања, он је наша савест и барометар нашег духовног стања и светосавске свести. Ми га после осам векова још увек градимо и уграђујемо себе у његово духовно здање; а наша покољења сведочиће о нама као о његовим неимарима и градитељима.
(Свети Владика Николај Велимировић) | | 
