Сваког последњег викенда у фебруару у Мокрину се одржавају финалне борбе у надметању гусана, или "туча гускова" – како то кажу староседеоци овог севернобанатског села. Додају да је у нарави и ћуди гушчијој да се мужјаци бију. Још су природњаци Брем и Хомајер приметили и записали да је код гусака изражена тенденција стварања трајније везе између мужјака и одређених женки у јату. Мужјаци су нарочито љубоморни, свадљиви па и ратоборни у време парења – "гажења", и кад гуске изводе младе. То време пада крајем зиме и у пролеће. Тада гусани, као и сви мужјаци животињског света, чувају свој простор, бране женке, гнезда и младе. Гуске се иначе у току парења свађају и туку од кад је света и века. Подједнако на обали Оба у Сибиру, на канадским језерима, поред реке Нила, па и у Мокрину. Само су довитљиви Мокринчани од тога направили лепу зимску занимацију...
 |
У Мокрину јато или запат обично чини један мужјак и четири до пет женки. Ако се на улици, каналу или поред баре нађу лицем у лице два јата, мужјаци одмах заподену кавгу. Зна се да су гусани, као и петлови, најјачи "на свом буњишту", па се због тога борбе у Мокрину одвијају на средокраћи пута између кућа два власника гусака. Кад се јата сусретну, гусани сичу, кочоперно истежу шије, шире крила, дохватају и бубецкају једни друге као боксери у рингу. Док се мужјаци бију, гуске подигну силну дреку и гакањем навијају! Оне током борбе дају подстрека својим "изабраницима" и "готово их подижу из мртвих" – кажу мокрински гушчари. У окршајима нема већих грубости. Гусани кљуновима штипају један другог, хватају противника за перје и лупају крилима. Победник је онај који дуже издржи. Поражени бежи са мегдана заједно са својим гускама.
У овогодишњој 22. по реду гусанијади, у финалу су се састали гусани Зомби, власник Милан Терзић Кошничар и гусан Ацика Алeксандра Адамова Билте. Борба је привукла више хиљада гледалаца и гушчара из многих места. Победио је Ацика и "постао петоструки шампион света"! И овога пута севали су блицеви и камере, а касете са борбама ће, као и ранијих година, стићи до Торонта, Токија, Берлина, па до Хамилтона на Новом Зеланду, где има Мокринчана.
Родоначелник мокринских "туча гускова" био је сеоски лекар Богдан Сеђаков. Био је то дуговечан човек. Познавао је поименце сваког житеља Мокрина, иако је ово село за Сеђаковог доба, у прошлом веку, имало девет хиљада становника. Доктор Сеђаков је имао коња и чезе. Седне у чезе, поред себе на сицу посади свог гусана. Чезама иде од баре до баре где се скупљају јата сеоских гусака, пушта свог гусана, који се хвата у коштац с противником. Доктор гледа, ужива у тучи. Јаки гусани беху му страст. Сеђак има у Мокрину бар три туцета наследника. Један од њих је Никола Кришан. Он је у својој башти сахранио два своја љубимца, гусане који су односили победе – Тајсона и Малог Жутог, који су угинули од старости. Подигао им је чак и надгробне плоче с епитафом! Париз има триста чуда, па и чувено псеће гробље, где сахрањује своје четвороножне љубимце. Ето, Мокрин има гушчије гробље!... Николино јато је често на улици. Гуске шеткају испред капије његове куће. Кад се Никола враћа с посла, а његов се аутомобил појави у улици, настаје граја од гакања. Гуске препознају ауто. Гачу и као да поздрављају Николу. Нису гуске тако глупе!... Сава Кошничар је, на пример, толико волео свог кочоперног гуска, борца Клеја, да није могао да се одвоји од њега. Кад је Клеј угинуо од старости, Сава је однео угинулог гуска код чувеног препаратора Браце Јанчића у Нови Кнежевац. Браца је Клеја препарирао. Сад препарирани гусак Клеј изгледа "као жив". Сава га држи у дневној соби, свакодневно гледа, а може и да га помилује. Душко Ковачић, председник мокринског удружења гушчара "Бело перо", има једну гуску стару седамнаест година. Та гуска гакањем највише и бодри Душковог гусана док се бори. Председник не сме у дворишту ни да се приближи тој гуски, јер гусак одмах кидише на њега. Љубоморно чува своју времешну женку. Један мокрински гусак живео је чак 23 године, што је прави метузалемски гушчији век.
Књижевник Раша Попов био је неколико пута водитељ и спикер на такмичењима гускова у Мокрину. Он ми је испричао збиљу "о гушчијој љубави", која као да је из бајке. Каже да се сећа да је пре десет година ј | 
