|
Међу новинарима, пре свега онима који прате филм, Стефан Арсенијевић је увек био тај кога сви неподељено волимо: насмејан, пријатан, љубазан, стрпљив, учтив, а пре свега даровит, бескрајно талентован. Овај млади човек нас је пре неколико година обрадовао "Златним медведом" а онда и номинацијом за Оскара. Видело се одмах какво имамо благо.
Недавно је Стефан Арсенијевић представио свој први играни филм "Љубав и други злочини" у Берлину, првом у низу великих светских фестивала.
Светска премијера филма "Љубав и други злочини" одржана је у фебруару на 58. Берлинском фестивалу. Какви су били први, а какви данас, са ипак извесне удаљености, крајњи утисци о пријему, реаговањима? |
 |
– Постојала је велика трема, јер то је била светска премијера, први пут да публика гледа филм. Затим еуфорија. Еуфорија која се наставила до данас. Још чекам да се мало средим и надокнадим изгубљени сан. Сада када бих сумирао: публика је реаговала како сам само могао да прижељкујем, свих пет пројекција у Берлину било је распродато, "Скрин" и "Верајети" су објавили веома добре критике. Шта још човек може пожелети?
Ви сте миљеник Берлинског фестивала, нарочито после освајања "Златног медведа" за кратки филм "АТорзија". Веома вас воле у Немачкој као младог аутора. Колико је то помогло у, рецимо, реализацији овог филма, баш као и оног претходног, омнибуса "Изгубљено–нађено"?
– Имао сам срећу да је један филм рађао други. После "АTорзије" добио сам понуду да са још пет младих источноевропских редитеља учествујем у омнибусу "Изгубљено–нађено" који је 2005. отворио Форум Берлинала. А одмах после те премијере немачки копродуцент ми је понудио да продуцира мој први целовечерњи филм. И та иницијатива ме је гурнула у авантуру звану "Љубав и други злочини".
Очекивања су била велика, можда и највећа на вашој страни, да ћете победити у оквиру дебитаната. Тим пре што је члан жирија била Јасмила Жбанић, редитељка филма "Грбавица" и један од коаутора, заједно с канским победником Кристијаном Мунђиуом, истог омнибуса "Изгубљено–нађено" који јесте био старт вас троје. Шта се догодило, коме се филм није довољно допао?
– Једноставно, један Јапанац је био бољи! Ма ја сам на самом почетку каријере добио толико значајних награда колико многи старији и бољи редитељи од мене никад нису добили. Какав бих човек био и какав бих живот водио ако бих након тога и даље био гладан награда?
Били сте у непосредној конкуренцији с Мадоном, то јест њеним дебитантским филмом "Прљавштина и мудрост". Да ли сте је лично упознали и какав је био осећај такмичити се с таквом једном мегазвездом?
– Мегазвезде није лако срести. Колико сам чуо од човека који је и за њу и за мене био задужен као гест менаџер, Мадона се није појавила ни на својој журци после премијере филма. Чудан је тај живот великих звезда. Ипак, кад год чујем Мадону на радију, помислим – а, колегиница! То је баш забавно!
| 
