Jat Airways
Резервације Ред летења
Од
До
Повратно путовање
Полазак
Повратак
Флексибилни датуми поласка/повратка  
Одрасли (25-59)
Омладина (12-24)
Сениори (60+)
Деца (2-11)
Инфанти (0-1)
резервиши
Поласци/доласци
Уметност за публику

Оскаровац Јиржи Менцл, велики уметник заслужан за светску славу чешког филма, режирао је у Народном позоришту у Београду Шекспирову драму "Веселе жене виндзорске", премијерно изведену крајем марта.

Текст: Весна Кнежевић Балетић
Фотографије: Милан Мелка

Прослављени чешки редитељ, оскаровац Јиржи Менцл режирао је у Народном позоришту у Београду Шекспирову драму "Веселе жене виндзорске" са Миланом Гутовићем, Александром Срећковићем, Наташом Нинковић, Душанком Стојановић-Гилд, Јеленом Хелц и Надом Блам у носећим улогама. Представа је изашла 29. марта и предвиђају јој дуг век, будући да се Менцлови позоришни комади у Чешкој играју и по двадесет година, а Његови филмови "Строго контролисани возови", "Село моје мало", "Шеве на жици", "Стрижено кошено", "Хировито лето"... били су међу најгледанијима у Европи.

Менцл је стигао у Београд посредством редитеља Бобе Ђуровића, директора Драме Народног Позоришта, прашког ђака и дугогодишњег пријатеља великог редитеља. "У апатичном друштву какво је данашње потребан је смех. Зато је Менцлу понуђен управо овај текст. У европским позориштима мало је људи који знају добро да раде комедију, а ја не знам бољег од Менцла. И не знам суптилнијег уметника него што је Јиржи Менцл", каже Ђуровић.

Широкој публици у свету познатији као филмски редитељ, Менцл уз то и пише за позориште, глуми и режира. Његова прва позоришна представа, Макијавелијева "Мандрагола”, коју је радио 1965, три године пошто је дипломирао на прашкој Академији за позориште и филм, играла се девет година, а 1969. приказана је на III Битефу у Београду. Одмах после "Мандраголе", позвали су га да ради у Швајцарској и тако је започела његова интернационална каријера. Остало је историја. Менцл данас ради у позориштима широм Европе, а живи у Прагу са супругом Олинком која има 29 година и бави се продукцијом.

Разговарамо десетак дана пре премијере, што је готово подвиг јер је Менцл потпуно усредсређен на посао, нерадо прихвата било какву активност која није уско везана за посао који ради и, на изненађење београдских новинара, не иде по кафанама и клубовима. Зато разговор водимо у канцеларији директора Драме, испред портирнице Народног позоришта, у колима, у радионици на Дорћолу у којој се завршава сценографија и нешто мало изнад топле телеће чорбе. Професионалан, строг и захтеван, Менцл је истовремено живахан, бескрајно духовит и шармантан господин момачког изгледа, који воли једноставност и клони се мистификација сваке врсте.

Шта је суштина глуме, господине Менцл?

– Еее... Рецимо овако: доћи на сцену, рећи шта имаш и отићи.

Не верујем да је тако једноставно.

– Јако је једноставно. Станиславски је преварант. Слушати партнера и одговорити му – то је све. И бити искрен и природан. Битно је да разумеш шта говориш и да верујеш у то.

Да ли се бавите и глумом зато што уживате у томе или из поштовања према професији?

– Уживам. Све што сам одиграо на сцени била су "ускакања". Било да сам редитељ ја или неко други, догоди се да се глумац разболи или из неког другог оправданог разлога не може да игра и онда ја ускочим.