|
Ако је пролеће ове године пожурило у Београд, узбуђење које носи лето стигло је још пре, са сликама Петра Омчикуса. Зрели гроздови, сочне кришке лубеница, расцветане руже, узбуркани модри бичеви мора, зелене, веселе главице купуса... слике пуне поетике и снаге, разоткривају тајне радости пред сваколиком лепотом живота. Вазда исти однос према слици, страствен осећај за боју и експресивни снажни намази четком одражавају Омчикусов импулсивни, медитерански темперамент:
"И после толико година и деценија сакупљања, чувања и расипања страсти, после свих искушења којима је ослобађао своју визију, ево једног младог Петра Омчикуса, млађег него икад до сада, како нам нуди чудесно зреле и узбудљиве плодове своје сликарске природе: руже и раскошни плодови само су привидно предмети овог света који меримо нашим земним искуством. Која непосредност, силина потеза, сигурност поступка! У овим прелепим мртвим природама сажети су поетски просјаји и на нов начин уткани у темеље једног језика који траје од Алтамире, преко свих стилских покрета, апстракције, фигурације, експресионизма, новог реализма... до данашње експлозивне динамике, од задарске комуне, преко Париза до Београда и Вела Луке на Корчули. Светле ове слике чак и онда кад су саздане од драматичног тамног плавила узнемиреног мора и када љубичастозелене боје купуса стоје наспрам руменозелених расцветалих ружа. Уметничка критика, са својим строгим, систематичним формализмом, не може а да не призна како је ово (овај Омчикусов свет уметности) једна моћна засебна стилска и егзистенцијална целина унутар његовог великог опуса" (Срето Бошњак, у каталогу за изложбу "Друга младост Петра Омчикуса").
|
|
| | 
