Jat Airways - Уметник унутрашњег дијалога

Долазак прослављеног немачког филмског редитеља, Вима Вендерса у Београд, несумњиво је један од најзначајнијих догађаја овогодишњег Феста на којем је његов најновији филм, "Кад прошлост закуца", проглашен за најбољи филм фестивала.

Вим Вендерс, један од најнаграђиванијих и најинтригантнијих европских режисера, данас председава Европском академијом за филм. Пажњу светске јавности и филмске критике привукао је првим радовима који су се тицали Немачке након рата, и американизације њене културе. Његови филмови већ су се тада одликовали посебном атмосфером, јаким карактерима, промишљеним филозофским ставовима.

Ернст Вилхелм Вендерс је рођен 1945. у Диселдорфу, у Немачкој. Прво је студирао медицину и филозофију, али се 1966. године сели у Париз и тамо уписује студије сликарства. Био је чест посетилац "Синематек Франсез" и, годину дана касније, вратио се у Немачку и уписао на Високу школу за филм и телевизију у Минхену. Истовремено је у многим часописима објављивао филмске критике. Тек 1977. године снимио је филм "Амерички пријатељ", који је привукао пажњу Френсиса Форда Кополе, након чега га је славни редитељ позвао у САД. Од тада почиње његова америчка филмска каријера.

Господине Вендерс, када је започело ваше интересовање за филм?

- Филмови које су стварали немачки ветерани претекли из ранијег доба били су нешто попут црвене мараме за генерацију која се родила пред крај и после Другог светског рата. Фазбиндер, Херцог, Шамони, Шлендорф и Клуге направили су "јунге кино", покрет младог филма, слично ономе што су у Француској урадили аутори новог таласа или наши превратници из црног таласа. Фазбиндер је умро. Херцог се након дуге апстиненције појавио с "Непобедивим". Шлендорф је оживео студио у Бабелсбергу (Берлин) али је том пројекту жртвовао и део личне каријере. Тој генерацији ја припадам.

Вим Вендерс, гост Феста 2006. године, посетио је Архив Југословенске кинотеке. Био је искрено узбуђен и фасциниран материјалом који је видео.

Вендерс је пристао да буде почасни председник одбора Фестивала Нитратног филма који традиционално организује Југословенска кинотека, а исте вечери у биоскопу Кинотеке уручен му је "Златни печат", највише признање Југословенске кинотеке. Том приликом приказан је његов кратки филм: "Alabama: 2000 Light years from home" из 1969. године.

Музеј савремене уметности у Београду, Међународни филмски фестивал и галерија "Haunch of Venison" из Лондона, представили су избор фотографија из циклуса "Слике са површине земље", Вима Вендерса.

Шта мислите о савременим филмовима?

- Могу да кажем да много волим да гледам документарне филмове или филмове који су на неки начин повезани с документарним, у смислу да се филм базира на нечем животном, а не измишљеном. Мрзим када почнем да гледам филм и након десет минута већ знам шта ће се догодити. Не подносим филмове који су направљени на бази одређених рецепата или формула. Волим када филмови истражују и испитују живот. Гледањем филма можете да осетите и препознате да ли су филмаџије били учесници индустријског процеса или су кренули у сопствену авантуру.

Какве су тенденције у светској кинематографији?

- Дошло је до промене тренда у светској кинематографији. Током деведесетих у целом свету једина врста филма била је она која је говорила о насиљу, акцији, са специјалним ефектима, као да није било места за "мали", интимни филм. Узбуђен сам што видим да је публика изгледа рекла да јој је доста тога и што је поново заинтересована за осећања, за