У почетку Аеропут је летео само преко равничарских терена, те су у саобраћају коришћени једномоторни авиони. Када су 1933. године линије продужене преко високих Динарских планина, Компанија је била приморана да у флоту уведе авионе са два и три мотора, који су омогућавали већу сигурност путовања, имали већи број седишта и могућност да превезу више терета.
Повећање броја међународних линија и броја путника омогућило је Аеропуту да 1937. године набави у САД у то време најмодерније авионе металне конструкције Локид Електра 10, који су компанију увели у друштво успешнијих авиопревозника у Европи.
Послератни авиосаобраћај обновљен је преправљеним војним транспортерима Даглас DC-3 и Јункерс JU-52. Они су били једини типови авиона у флоти ЈАТ-а све до 1954. године, кад су купљени нови савремени авиони типа Конвер 340 и 440 са брзином од преко 500 км/час, кабином под притиском и другим погодностима за путнике. Ови авиони су омогућили Југословенском Аеротранспорту да уведе нове прекоморске линије и равноправно се укључи у оштру међународну конкуренцију европских авиопревозника.
Крајем педесетих година уведени су и први дуголинијски четворомоторци DC-6Б, који су омогућили да ЈАТ организује чартер летове према свим континентима и тако најави експанзију у интерконтиненталном саобраћају. |