17. јуна 1927, основано је Друштво за ваздушни саобраћај "Аеропут" чији је наследник Јаt Airways. Ово је и датум којим се обележавају почеци цивилног ваздушног саобраћаја у нашој земљи. Двадесет година касније, 01. априла 1947. године, полетели су авиони на првим послератним линијама компаније која је добила име "Југословенски Аеротранспорт".
Половином јануара 1947. године, Управа цивилног ваздушног саобраћаја прешла је у ресор Министарства саобраћаја, чиме је потврђен њен цивилни статус, а 17. марта у новоформирано предузеће прешли су из Транспортног пука први, претходно демобилисани пилоти, навигатори, радио-телеграфисти и механичари летачи. У међувремену, пристигли су и адаптирани авиони, тако да је могао да се одреди датум почетка прве летачке сезоне. Био је то 1. април 1947. године.
У посадама ЈАТ-а нашли су се летачи и механичари "Аеропута", који су, прошавши кроз ратни вихор, дошли у Југословенски Аеротранспорт приликом његовог оснивања или убрзо после тога.
Југословенски Аеротранспорт отпочео је рад са два авиона C-47 претворених у DC-3 и два Јункерса JU-52. У току године флота је повећана још једним JU-52, четири DC-3 и једним неадаптираним C-47 предвиђеним за превоз робе. Овим авионима одржаван је редован саобраћај на домаћим линијама Београд-Загреб-Љубљана и Загреб-Сарајево и на међународној линији Београд-Праг-Варшава.
Године 1963. у ЈАТ-ову флоту ушле су три Каравеле, шест година касније и први Дaглас DC-9, а седам година касније и први Боинг 707. Истовремено, из флоте се повлаче последњи ветерани клипне флоте DC-3 и Конвери. Увођење у саобраћај млазних авиона, летелица већих капацитета и долета, а уз то и далеко комфорнијих, економичнијих и по свим осталим карактеристикама бољих од генерације клипних авиона, било је основа за ширење мреже линија, освајања нових тржишта и праву експанзију ваздушног саобраћаја. То је и основна карактеристика развоја Југословенског Аеротранспорта до почетка седамдесетих година, периода који се у компанији условно назива "почетак млазне авијације".
Као што се почетак шездесетих узима као преломан, због увођења првих млазних авиона, тако су седамдесете значајне због укључења у флоту "великог боинга" B-707, након чега су уведене прве чартер линије са карактеристикама редовног саобраћаја повезавши се са Северном Америком, увођење Дагласа DC-10-30, првог широкотрупног авиона 1978, представља почетак једне од најзначајнијих етапа у развоју ЈАТ-а.
Сталним улагањима у модернизацију своје флоте, набавком већ споменутог DC-10-30, чиме је Југословенски Аеротранспорт ушао у своју нову фазу развоја, такозвану "широкотрупну" фазу, а неколико година касније и набавком авиона за средње дистанце B-737 и то међу првим компанијама у Европи, створен је основни предуслов за даљу експанзију саобраћаја у готово свим правцима. Такође, значајно се повећавају и постојеће линије у Европи, Блиском Истоку, Африци, а потом и ширење мреже линија према Америци, Канади, Аустралији.
Истовремено, Југословенски Аеротранспорт тих "златних" година, како их неки од хроничара ЈАТ-ове историје називају, отвара многа представништва у свету, превози годишње пет милиона путника, развија и модернизује своју техничку делатност, али истовремено развија и терцијалне делатности, попут привредне авијације, хотелијерства, развија свој сопствени школски центар за обуку кадрова, али и школовање сопственог пилотског кадра, улаже у развој сопствене инфраструктуре, гради велики хангар за пријем широкотрупних авиона, пробни сто за испитивање млазних мотора, осваја ревизије мотора и других компонената за савремену флоту, али почиње да извози и своју "памет" и знање у форми склапања врло успешних уговора о сарадњи са многим компанијама у такозваном "трећем свету", развија свој информациони систем, уводи аутоматизовану продају карата, речју, покушава максимално да ухвати прикључак уз "велике" пружајући и испуњавајући све веће захтеве својих путника, али и оних који су користили ЈАТ-ове авионе како би доживели тада већ чувен слоган компаније – да је ЈАТ И ВИШЕ ОД ЛЕТЕЊА.
Југословенски Аеротранспорт променио је своје име у Јаt Airways 8. августа 2003. | 
